Тикови су излечиви

Проф. др Миодраг Стошљевић, редовни професор Факултета за специјалну едукацију и рехабилитацију Универзитета у Београду, сматра да тикове непрецизно називамо „невољним покретима" јер они нису потпуно изван контроле. Деца која имају тикове способна су да их обуздавају и сатима, али након тога долази до наглог погоршања, па они постају јачи и дуже трају.

Специфичан осећај приликом јављања тикова најбоље је упоредити са уједом комарца. Осећај након уједа можемо игнорисати извесно време, али након првог чешања он постаје још несношљивији, па смо приморани да наставимо са још интезивнијим чешањем на месту убода.

 Узроци тикова?

Узрок настајања тикова није познат у 80‒85% случајева и тада се они називају идиопатски тикови, мада се сматра да та врста тикова настаје као последица неравномерног сазревања одређених структура у мозгу, сматра наш саговорник, проф. др Миодраг Стошљевић.

У преосталом броју случајева настајање тикова се повезује са постојањем епилепсије, постимуним одговором на неке бактеријске инфекције, трауматским оштећењем мозга... Важно је истаћи и да настајање тикова није повезано са злоупотребом психоактивних супстанци, поствирусним енцефалитисом или неким обољењима мозга као што је Хантингтонова дрхтавица.

Последица тикова

На основу вишедеценијског рада, проф. др Стошљевић указује на чињеницу да последице тикова зависе од врсте тик поремећаја и пратећих патолошких стања. Према класификацији Америчког удружења психијатара, разликују се три облика ‒ Туретов поремећај, хронични и пролазни тик поремећај.

Последице тикова могу бити физичке ‒ у виду неуропатског бола у групи мишића који се грче (обично у врату и раменима), али и до стрес прелома костију у екстремно тешкој клиничкој слици.

Чешће су психолошке последице које настају у распону од благих емоционалних поремећаја као што су повученост и несигурност, па све до тежих стања као што су депресија, анксиозност и самоповређивање. Најчешће су последице у социјалном функционисању јер деца са тик поремећајима имају више проблема у школовању, укључивању у вршњачке групе и понашању у оквиру породице.

Добра вест је да се тикови значајно смањују у адолесценцији и раном одраслом добу, а да у зрелом одраслом добу постају минимални, тако да у навећем броју случајева не ометају лични и професионални живот.

Лечење тикова

Лечење пролазних моторних тикова у благим случајевима није потребно, док се у тежим случајевима могу применити технике релаксације, антистрес програми, аутогени тренинг и психотерапија, разградња емотивних проблема који су проузроковани тиковима ‒ закључује наш саговорник проф. др Стошљевић, лекар и главни дефектолог у Заводу за психофизиолошке поремећаје и говорну патологију у Београду.

Лечење хроничног тик поремећаја подразумева: примењивање вежби за сазревање централног нервног система ‒ према проф. др Лазару Стошљевићу; употребу вежби против тикова ‒ према проф. др Цветку Брајевићу и неку од доступних техника релаксације у складу са едукацијом терапеута. Тек уколико не успе тај први степен третмана потребно је одредити терапију лековима. У сваком случају, наука нуди решење, третман и лечење тикова.