Петер Петерсен и Јена-план

Петер Петерсен је аутор педагошког концепта школе која је у литератури позната као Јена-план. План или метод, добио је назив по немачком граду Јени, познатом универзитетском центру у коме је још у 16. веку отворен Универзитет „Фридрих Шилер".

Идеја водиља Јена плана био је модел живота у породици у којој се дете пријатно осећа и развија, што треба да буде и модел за начин функционисања школа.

Године 1924. Јена-план експериментално почиње да се примењује на Универзитету „Фридрих Шилер''.

Тачке ослонца Јена-плана и образовања ученика са сметњама и тешкоћама у развоју јесу подршка вршњака при учењу и брига о деци која заостају у учењу уз подршку и тимски рад.

Важни су и рад на јачању емоционалних веза у групи и рад на социјализацији деце, активна сарадња са родитељима и формирање група са децом различитог узраста.

Принципи метода који заступа Петер Петерсен захтевају да школе буду уређене по узору на породични дом, да се сваког дана организује блок-час и да се организује рад у групама у циљу проучавања одређених тематских лекција.

Недељни план рада подразумева заједничке састанке, прославе, игре и рад

Према поставкама Јена-плана, стицање знања није примарни педагошки циљ, али је свакако потребно пажљиво организовање начина на који се учи.

Велика пажња се посвећује почетку и крају дана и почетку и крају недеље. Организују се мале свечаности на почетку или крају недеље које доприносе јачању емоционалних веза и социјализацији деце.

Дан најчешће почиње певањем или неком пригодном игром. Једном годишње се организује радна недеља у природи, као логоровање.

Напредовање и активности деце прате се уз непосредне контакте са родитељима и у виду извештаја који о сваком детету припрема водитељ групе.

Сваки ученик добија извештај о свом раду два пута годишње, а пре тога, водитељ групе обавља обавезан разговор са родитељима.