Подршка цивилном друштву за пројекте из области заштите животне средине

Србија ће морати да испуни немали број обавеза које проистичу из процеса европских интеграција и преношења сложених пракси заштите животне средине у национално законодавство, када се отвори најскупље и најзахтевније преговарачко поглавље 27.

Регионални центар за животну средину за Централну и Источну Европу – РЕK, канцеларија у Србији, доделио је једанаест уговора организацијама цивилног друштва које ће бити финансијски подржане кроз Програм подршке цивилном друштву у Србији у области животне средине.

Према речима Гордане Кожухарове, в. д. директора РЕK Канцеларије у Србији и регионалне директорке РЕK-а за Југоисточну Европу, та организација подржава конструктиван дијалог Организација цивилног друштва са државним институцијама како би се испунили захтеви дефинисани у Преговарачкој групи 27.

"Кроз програм 'CSOnnect', доделили смо једанаест грантова невладином сектору како бисмо ојачали цивилно друштво да буде у стању да утиче на промене – да компетентно прати процес преговарања са Европском унијом у оквиру преговарачке групе 27, законодавство Републике Србије у области заштите животне средине и да активно учествује у програмима заштите животне средине које ће спроводити државне институције и локалне власти", рекла је Кожухарова.

"Цивилно друштво у Србији имало је значајну улогу у изради стратешких докумената и акционих планова у области заштите животне средине", нагласила је др Стана Божовић, државна секретарка у Министарству пољопривреде и заштите животне средине, и додала да ће у 2017. години буџет из ког се додељују грантови за појекте у области заштите животне средине бити повећан.

Значајнија улога цивилног друштва у преговорима

Др Тања Мишчевић, шефица Преговарачког тима за вођење преговора о приступању Републике Србије Европској унији, сматра да су Организације цивилног друштва у последњих неколико година све активнији учесници у развоју државе. "Резултате ваших пројеката укључујемо у преговарачке процесе. Ваша помоћ и експертиза институционализовани су кроз платформу Национални конвент о Европској унији, која је и део преговарачких процедура", рекла је Мишћевићева.

Цивилни сектор доприноси преговарачком процесу Србије са Европском унијом кроз учешће у Националном конвенту о Европској унији, пројекат који води Европски покрет у Србији. Национални конвент чине радне групе, чији су чланови представници академске заједнице, цивилног друштва, синдиката, привреде, државних институција.

"Циљ је да се подржи процес европских интеграција кроз додатне анализе стања у појединим поглављима и давање препорука како за предстојећи процес преговарања тако и за имплементацију у националне политике, рекла је за наш портал Наташа Ђерег из Центра за екологију и одрживи развој – ЦЕКОР, координатор Радне групе 19 у оквиру поглавља 27.

"Резултат рада Радних група у Националном конвенту о Европској унији јесу Књиге препорука које се прослеђују институцијама ЕУ, нашим државним институцијама, представницима парламента, као и јавности – те документе заинтересовани могу да преузму са платформе. Очекујемо да све што смо до сада урадили постане видљивије како преговори буду текли. Са преговорима ће се интензивирати и притисак на државне институције да се успостави адекватан начин финансирања области заштите животне средине, мораће да се реши питање Фонда за заштиту животне средине, његово финансирање, оперативност и транспарентност његовог рада, као и пооштравање мера према загађивачима", додала је Наташа Ђерег.