Спамовање – лудом радовање или добар посао?

Маркетинг путем е-поште је 40 одсто успешнији од маркетинга преко Фејсбука и Твитера заједно, речено је на дискусији „Спамовање лудом радовање“. Сматра се да популарност таквог вида оглашавања производа и услуга неће губити на популарности у наредним годинама.

Статистика из фебруара прошле године показује да имејл користи 2,6 милијарди становника широм света. У 2015. години, светском мрежом је крстарило око 2,6 милијарди порука, а међу њима – готово 50 одсто "спам", или незатражених масовних порука...

Фондација „Регистар националног интернет домена Србије“ (РНИДС), у оквиру „Европског месеца сајбер безбедности“, у Музеју науке и технике, организовала је панел-дискусију „Спамовање лудом радовање“.

Маркетинг путем е-поште је 40 одсто успешнији од маркетинга преко Фејсбука и Твитера заједно, речено је у току дискусије, и сматра се да популарност таквог вида оглашавања производа и услуга неће губити на популарности у наредним годинама.

Према речима Горазда Божича, директора SI-CERT-а, спам је разлог да имамо веома добро развијену индустрију антиспам филтера: „И поред филтера, и других облика заштите, не можемо бити сто одсто сигурни да неће доћи до случајева преваре и кретања малициозних садржаја кроз нашу е-пошту. Важно је унапред размишљати како да довољно рано откријемо случај, и како да на њега реагујемо“, рекао је Божич.

Шта не бисте урадили у реалном животу, не радите ни на интернету

Бошко Радивојевић, суоснивач компаније „Мејнстрим“ сматра да спам и илегалне копије докумената које компаније шаљу својим клијентима, међу њима и фактуре за наплату, „не можемо спречити“. Међутим, уз све технолошке мере заштите, компаније могу своје кориснике да навикну на квалитативно другачији изглед порука, који ни квалитетни спамери не могу да копирају и злоупотребе.

Чини се да је здраворазумски приступ и најделотворнији: не треба делити наступ у животу на „онлајн“ и „офлајн“: „Шта не бисте урадили у реалном животу, не радите ни на интернету“, став је ИТ правника Жарка Птичека из компаније "Птичек".

Владан Бабић, главни специјалиста за мрежну и информациону безбедност у Центру за реаговање на нападе на информациони систем МУП-а Србије, објаснио је да је најважније да се на време едукујемо за препознавање и реаговање на нежељене садржаје.

„То образовање требало би да започне још у предшколском узрасту, али не треба заборавити и родитеље и наставнике. Они преузимају одговорност и морају бити до одређеног нивоа укључени у праћење активности деце“, нагласио је Бабић.

Образовање је најважнији корак у спречавању нежељених случајева злоупотребе интернета, сложили су се сви учесници панела. Јован Шикања, администратор за безбедност компаније „Лимундо“, додао је и да је заиста важно да у том систему нема слабих карика и да образовање мора да укључи све споменуте актере.

"Нападачи нападају тамо где могу да прођу, а ако је одређена популација неедукована и неспремна на данашње услове е-комуникације, нападачи управо такву групацију одређују као циљну групу и ка њој се усмеравају", објаснио је Шикања.

Број коментара 1

Пошаљи коментар

Упутство

Коментари који садрже вређање, непристојан говор, непроверене оптужбе, расну и националну мржњу као и нетолеранцију било какве врсте неће бити објављени. Говор мржње је забрањен на овом порталу. Коментари се морају односити на тему чланка. Предност ће имати коментари граматички и правописно исправно написани. Коментаре писане великим словима нећемо објављивати. Задржавамо право избора и краћења коментара који ће бити објављени. Коментаре који се односе на уређивачку политику можете послати на адресу webdesk@rts.rs. Поља обележена звездицом обавезно попуните.

понедељак, 06. мај 2024.
18° C

Коментари

Re: Poreklo
Чије гене носе народи у региону
Imam novcic od 1 centa dole je vrednost ponudjena 6000 dinara
Ако пронађете ову новчаницу одмах идите код нумизматичара
Imam mali novcic 1 cent
Ако пронађете ову новчаницу одмах идите код нумизматичара
Косовски вез
Нематеријална културна баштина Србије – косовски вез
Prodajem
Ако пронађете ову новчаницу одмах идите код нумизматичара