Музика уме и да лечи

Музикотерапија представља психотерапијску технику. Веровања у исцелитељске моћи музике датирају вековима пре нове ере и налазимо их у митовима о Орфеју и Еуридици и у причи о Саулу и Давиду.

Почетак примене терапије музиком срећемо у учењу античких школа, библијским изворима, шаманским ритуалима.

Музикотерапеути указују на чињеницу да се слух развија чак и пре вида у ембрионалном периоду и да је прво функционално чуло у животу човека. Кажу и да "слух не спава". 

Установљено је да рани третман и едукација деце са посебним потребама значајно побољшавају њихове могућности и сврсисходно учествовање у породичном животу.

Музика може бити погодан посредник у социјалној интеракцији, учењу говора, учењу језика и емоционалном развоју.

Музички идентитет се стиче у пренаталном развоју  

Када се неко обрати музикотерапеуту, прво се обавља иницијални интервју како би се утврдио проблем. Потом се разматрају терапијски циљеви, бира потенцијално најефикаснија техника, а током сеансе се прате резултати.

Избор музике се заснива на теорији звучног идентитета, према којој се сматра да сваки човек има свој музички идентитет, који стиче током пренаталног развоја, а који по рођењу бива обликован утицајем окружења.

Као научна дисциплина, музикотерапија почиње да се развија током XX века. Примењује се и код болесних и код здравих људи, има холистички приступ човеку, животу и друштву.

Може се примењивати и у породичном окружењу и у радној средини. Музика доприноси бољем здрављу, духовном развоју, олакшава комуникацију и доноси позитивне промене.

У Србији постоји Удружење музикотерапеута, које је основано 2001. године. Удружење је члан Европске музикотерапијске конфедерације. Организује едукације и музикотерапијске радионице.

Припремила: Јелена Радованов Живановић