Борба против промена климе као економска прилика

Градови пионири климатске акције су Стокхолм и Њујорк, а чак девет од 10 градова у свету климатске промене види као опасност за град и доноси мере за прилагођавање. Истовремено готово половина градова широм планете борбу против промена климе види као економску прилику.

Годишњи извештај Пројекта откривања угљеника (CDP)) за 2016, који се ради на бази добровољног извештавања 533 града и локалне самоуправе из 89 земаља, показао је да Северна Америка има 74, а Европа 72 града активна у борби против промена климе, у Азији их је 29, Латинској Америци шест, док су у Африци свега три. Међу градовима који достављају податке везане за климатске промене је 126 европских градова из 32 земље и само један град из Србије - Суботица.

Како је показао извештај, 47% европских градова сматра да климатске промене могу да представљају опасност за успешно одвијање бизниса док 63% у променама климе види економске прилике.

У групи локалних самоуправа широм света идентификовано је 2.000 конкретних ефеката климатских промена на њиховим територијама, укључујући поплаве, екстремне температуре и несташице воде.

Чак девет од 10 градова види климатске промене као опасност за град и утврђено је 1.500 мера за прилагођавање.

Међу пионирима климатске акције у свету је Стокхолм који се обавезао да смањи емисију гасова са ефектима стаклене баште за 3,2 тоне угљен диоксида (CO2) по становнику до 2020. и да потпуно избаци из употребе фосилно гориво до 2040.

С друге стране Атлантика, Њујорк се обавезао да до 2050. смањи штетну емисију за 80% у односу на ниво из 2005. Како би то остварио, град до 2025. намерава да смањи емисију из зграда за 30%, што ће постићи реновирањем објеката како би се повећала енергетска ефикасности.

Економске прилике

Градови у свету ће потрошити 51 хиљаду милијарди евра за мере за ублажавање климатских промена до 2030. године уколико се глобални раст температуре задржи испод два степена Целзијуса у односу на прединдустријко доба, наводи Журнал де л'анвиронман ((Journal de l'environnement)) позивајући се на информације из Светског фонда за природу (WWF).

Да би се прикупила толика сума, биће потребно широко партнерство бизниса и јавних инвеститора, што је оруђе које користе готово две трећине градова са циљевима за смањење штетне емисије. Данас се реализује 720 пројеката који укључују приватан сектор чија је укупна вредност 23,2 милијарде евра, пренео је Еуроактив.

Иако су изазови велики, у свету 299 локалних самоуправа укључених у студију своје опредељење за борбу против промена климе виде као економску прилику а не препреку за развој.

Градови производе три четвртине глобалне емисије гасова са ефектима стаклене баште и зато су кључни да преокрену тренд загревања планете, мада су неки сектори, попут приватног транспорта, изван њиховог директног утицаја.

Да ли ће градови бити или неће бити успешни у борби против климатских промена, зависиће од њихових енергетских избора и промене понашања њихових становника, посебно у области транспорта, закључује се у извештају.