Делићи који недостају

Током 19. века, откривено је да мапе за слагање могу да се праве и од картона, међутим таква производња није омасовљена. Разлог томе био је економске природе - оне су и даље коришћене искључиво на дворовима и међу богатијим слојевима друштва, а произвођачи су страховали од тога да би картонске слагалице могле да одају утисак „јефтине робе", чиме би одбиле имућну клијентелу. Као и приступ образовању, наставна средства су и даље представљала статусни симбол.

Тек наступом Велике депресије, крајем тридесетих година 20. века у Америци, слагалице постају приступачне сиромашнијим слојевима. Велики број становника остаје без запослења и прихода, те потреба за јефтином разбибргом постаје велика. Слагалице почињу да се праве од картона, слике постају разноврсне, а цене веома повољне. Број делића постаје све већи, тако да ова играчка постаје погодна за одрасле - махом незапослене, којима овај вид забаве постаје много исплативији од седења у баровима и опијања. Порастом потражње, многобројни дућани, па чак и апотеке у своју понуду убацују и изнајмљивање слагалица по дану.

Данас слагалице представљају забаву и за децу и за одрасле. Међутим, појавиле су се и многе нове врсте слагалица. Тако имамо тродимензионалне слагалице, од којих је најзанимљивија врста сферична слагалица. Оне обично представљају Земљу или неко друго небеско тело, а једна таква је послужила и као лого Википедије. Идеја овог логоа јесте да енциклопедије знања треба да буду посматране као слагалица, које се никада до краја не могу сложити, јер знању увек може да се дода понеки делић. Ове године се појавила и најновија компјутерска верзија овакве слагалице. Слика је направљена панорамским снимком од 360 степени. Слагач се све време налази у средишту слике, а по завршетку слагања, свуда око себе може видети призор који је сложио. Још једна занимљива варијанта, посебно популарна у Јапану, јесте слагалица без слике, која се слаже само на основу уклопљивости ивица делова.

Слагалице нису само забава. Друштво за проуавање Алцхајмерове болести Канаде, након студија, завнично је објавило да је слагање слагалица једна од успешних превентива ове болести. Поред тога, утврђено је да ова активност има и бројне друге добробити по ментално здравље, а препоручује се и свима који имају проблем с одржавањем концентрације и стресом.

Највећа комерцијална слагалица има 32 256 делова, а димензије су јој 544х192cm. Ко је сложи, може видети 32 дела америчког уметника Кита Харинга. Ова бројка може изгледати мегаломански, али свакако не треба да обесхрабри просечног слагача. На крају крајева, оно чему свака слагалица треба да вас научи је да није важно колико делића има, важно је да не одустанете од слагања, макар слагали једну слагалицу цео живот.