Демијан Херст, уметник који провоцира

Кроз концепт изложбе "Нова религија" Демијан Херст пажњу усмерава на релације између уметности, науке, религије и љубави, по њему четири важна инструмента који нам помажу да у мраку пронађемо свој пут. "Цела та идеја да наука заправо лечи, да некога може и да оживи. То је наука као нова религија." сматра Херст.

Поставка осмишљена као целина са 44 графике и 4 скулптуре свакако нас не оставља равнодушнима. Икона са крстом опточена пилулама у облику драгуља, срце обмотано бодљикавом жицом са утакнутим жилетима избодено иглама, лекови у облику пилула исклесани у мермеру, лобања са зубима који се сјаје сви ови елементи провоцирају на својеврсну капелу посвећену жељи да се смрт држи по контролом, жељи која у исти мах не може помоћи у суочавању са смрћу.

Демијан Херст наводи на размишљање када поставља веровање у научни рационализам насупрот субјективном веровању у религију и исцелитељску моћ Бога искупитеља. Овом једначином уобличава своје разочарање што се у уметност не верује на сличан начин на који се верује у Бога или науку. Без веровања у уметност, сматра Херст, распршује се било какав осећај смисла будући да је кроз инвентивност уметности и њене формалне структуре могуће препознати илузије живота. Он анализира однос уметности и кича, оригинала и постпродукције, канонизованих мотива и слободне уметничке интепретације,истовремено развијајући свој концепт кроз дијалог науке и религије.

Уз иронично поигравање, наука је представљена као нова религија. Медицински картон наизглед аранжиран као графикон постаје нов начин читања Библије. Разне приче о чудима и пророчанствима нису осликане само кроз особине медикамената него постају називи лекова од којих би требало да оздравимо. Тако прозак,темазепам или валијум, звуче готово као имена светаца.... Пилула постаје хостија, објашњава нам Херстову идеју галериста Пол Столпер.

"Са Демијаном Херстом сарађујем већ 15 година. Он је провокативан, својим делима привлачи најширу публику, а његов рад покреће на дебату и дијалог", наставља Столпер. "Мислим да Демијан заправо покушава да подстакне своју уметност кроз научни начин размишљања. Поставља питање о религији и науци кроз уметност јер он је уметник. Веома су битна открића која се дешавају у науци данас. Губе се границе између различитих области у науци али и уметности. Када је Херст стварао серију "Апостоли" читао је новина и схватио да 13 земаља на свету има нуклеарну моћ. Направио је ту визуелну везу, јер то за њега представља једну важну слику. Тако је настало поређење са Христом и апостолима."

"Лептир овде симболизује животну радост и крхкост, док лобања на експлицитан начин укзује на пролазност живота, осмехује се зубима који се сјаје. Лептир овде представља душу која се пење на небо. Уметник овде суптилно говори о животу и смрти. Познато је и да је лептир традиционални симбол у историји уметности. Лобања, са друге стране, подсећа на латинску изреку „мemento mori" или „сети се смрти". Дијамантска прашина на зубима лобање је ту да нам скрене пажљу на то да треба да поштујемо смрт, јер шта год да урадимо ипак ћемо тако завршити." закључује Столпер.

Директорка Музеја савремене уметности Војводине Сања Којић Младенов истакла је да је презентација радова Демијана Херста сјајна прилика за достизање високих музеолошких стандарда, усавршавање знања и развој активне међународне сарадње на пољу уметности.

Изложба „Нова религија" траје до 14. октобра у Новом Саду.