Аристофан: почеци комедије

О Аристофановом животу не зна се много. Рођен је 445. године пре н. е. у Атини, а умро око 385. пре н.е. Почео је да пише још у раној младости, и својим укупним делом постао је назначајнији представник старе атичке комедије. Зна се и да су му сва три сина били комедиографи.

Сачувано је 11 Аристофанових драма, од укупно 44, колико се претпоставља да је написао. Међу најпознатије спадају „Облаци", „Жабе", „Птице", „Лизистрата" и друге. Ангажован и оштар у својој поруци, Аристофан је кроз подсмех критиковао демагогију, незнање, несавесност, шовинизам, и друге разне деформације у друштву.

Посебан предмет критике у његовом делу су - Пелопонески рат и софистика као идејна и теоријска подлога ратнохушкачке политике и демагогије. Аристофан је осуђивао странке трговаца богаташа који су профитирали од продужења рата, стајући на страну аристократа земљопоседника који су трпели велику штету због тога, и пре свега атичких сељака чији је опстанак био највише угрожен ратом.

Атички сељак је уједно и носећи лик његових комедија, кроз који писац исказује свој поглед на друштво и свет. Залажући се за мир и прекид Пелопонеског рата, Аристофан развија до тада у књижевности непознату идеју пацифизма.

Иако везана за реалне околности, радња његових драма често је апсурдна, невероватна, ликови искарикирани, али их карактеришу стварне људске особине попут амбиције, несавесности, корумпираности, похлепе.

Као традиционалиста, Аристофан се противио свакој промени и реформи, нарочито у области образовања. Тако у „Облацима" карикира Сократа који, као софиста, може да изврне било коју истину и увек учини да изгледа да је у праву, у „Осама" се подсмева бесмисленој навици Атињана да стално покрећу парнице због нечега. У „Жабама", кроз надметање Есхила и Еурипида - ко је бољи писац трагедија, Аристофан аргументовано и детаљно представља овог другог у негативном светлу, чиме учествује у постављању темеља књижевне критике. У „Птицама", представљајући кроз сатиру идеалну земљу коју, ни на небу ни на земљи, граде птице - поставља основе жанру који ће се јавити много векова касније, а реч је о негативној утопији.

Иако се не зна много о животу великог античког комедиографа, неке појединости заблежене су у папирусу пронађеном у Египту 1911. насталом пре више од 2000 године. Према њему, писац је наљутио Атињанке због начина на који је представљао жене у драмама; оне су се окупиле да одлуче шта да раде, а Аристофан је послао свог таста, обученог у женску одећу, да чује шта ће жене рећи.

Занимљиво је да се ова прича појављује и у „Тесмофоријазусама", једној од Аристофанових комедија. Други куриозитет везан је за реч из комедије, вероватно најдужу у историји књижевности; чине је 183 слова, а означава измишљено јело сачињено од рибе, меса и вина.

Постоји анегдота да су Аристофанове „Осе" освојиле друго место на једном од тадашњих драмских такмичења, а прво - такође дело овог писца, писано под псеудонимом.