Лечење из ризница природе: правилно брање лековитог биља

"Најбоље лековито биље се налази на вишој надморској висини, јер садржи велики проценат етеричног уља и активних супстанци и то биље је врло лековито и погодно за брање", каже Славица Радуловић.

Биљке се беру по лепом и сувом времену. Под кишом и док је роса, док је влажно, биље се не бере. Спарушено биље и оно које има било какве промене на себи не би требало брати јер може да упропасти и оне убране здраве делове биљке. Најлепше примерке на терену требало би оставити за размножавање. Лековито биље се не бере крај путева, градова, насељених места, или било каквог другог извора загађења.

Убране делове биљке, биљне дроге, требало би што пре допремити до места где ће се сушити, јер за врло кратко време могу да изгубе своја лековита својства. Убрано биље се суши на сувом месту и промаји, а температура сушења не сме да буде виша од 40 степени Целзијуса. Често се преврће, а примерци који се не суше како треба или их нападне плесан се одбацују.

Важно је одредити време када је биљка осушена. Цветови се на пример суше између 3 и 6 дана, а листови до 8 дана. Максимална температура сушења за цветове је између 35 и 40 степени Целзијуса, а коре до 60 степени Целзијуса.

"Правилно брање лековитог биља подразумева да се оно обавља у подне кад је највећа врућина јер тада у самој биљци постоји највише етеричног уља, док сушење мора да буде искључиво на промаји, у хладовини и то биље не сме да прими мирисе, нити супстанце другог биља, тако да сваку биљну врсту треба сушити одвојено" објашњава Славица Радуловић. 

Сушењем биљне дроге,односно делова лековитог биља губи се вода тако да се лековити састојци на извесно време конзервирају. Садржај влаге лимитиран је за сваку биљну врсту и варира од 10 до 15 одсто. Уколико се претера са сушењем биљке ће се током паковања распасти. 

Рационална фитотрапија

Рок трајања неке биљне дроге зависи од врсте и услова чувања и обично траје од пар месеци до неколико година,зависно од тога колико може да се очува лековито својство биљке.

Амбалажа има велику улогу у очувању лековитих супстанци, штити их од влаге, температуре, светла, нећистоће. Свако паковање требало би да има етикету са називом биљке и подацима о класи,години бербе,по могучности и пореклу,односно месту са кога потиче.

"Није примена лековитог биља нешто што само диктира наука, нити нешто што диктира народна медицина. Она је нераскидив спој те две битне ствари" сматра Славољуб Тасић. "А опет, људи често долазе када ни класична медицина ни оперативни захвати не нуди излечење, и тада је лековито биље потпуно немоћно", каже он.

Један од основних постулата рационалне фитотерапије је однос дозе и деловања. На пример биљка златница у малој дози није диуретик,у дози од 6 до 12 грама на дан делује диуретично, а у прекомерној дози спречава диурезу.

Други значајан поступат је однос ефикасности и састава. У неким случајевима ефикасност се постиже само једном компонентом биљне друге, а у другим је потребно више компоненти, као код кантариона код кога антидепресивно делују три групе једињења.

Следећи постулат је да се бољи терапеутски ефекат постиже укупним екстрактом, који садржи активне и пратеће материје, него чистом изолованом супстанцом. И фитопрепарати морају да имају висок фармацеутски квалитет.

"Стручњаци знају кад и како треба применити одређени лек, а не треба веровати онима који вам обећавају чуда од једног истог лека. Један исти лек не може да лечи и здраве и болесне" каже проф. др Нада Ковачевић.

Као и сви други лекови и лековито биље није свемоћно, али се њиме уносе многе корисне супстанце: природни антиоксиданси, флавоноиди, минерали, ензими, етерична уља, што све укупно јача организам, чини га отпорнијим,одстрањује штетне материје из организма, побољшава метаболичке процесе.

Све ливаде и пашњаци, сва брда и планине су апотеке - говорио је Парацелзус. Да не бисмо остали без тих природних апотека морамо да чувамо природу. То је једини начин да се природни лековити чиниоци у које се убраја и лековито биље сачувају и за нас и за генерације које следе.