Час анатомије доктора Николаса Тулпа

Николас Тулп рођен је 1593. године као Клас Питерс, син богатог трговца и државног службеника. Студије медицине завршио је у Лајдену, након чега се вратио у Амстердам и започео брз успон. Презиме под којим се прославио настало је након што је за породични амблем изабрао цвет лале - која се на холандском језику назива „тулп", одакле потиче и реч „тулипан".

Као прелектор анатомије, Тулп је имао обавезу да држи предавања из остеологије, физиологије, хирургије и зоологије, као и да у одговарајућим приликама прикаже јавну дисекцију људског тела. Такви догађаји, попут оног који је био повод за платно великог мајстора, били су организовани једном годишње. Тело је обавезно припадало неком екскомуницираном злочинцу над којим је извршена смртна казна - у овом случају био је то разбојник Арис Кинт, познатији као Адријан Адријансон.

Дисекција је лекарима пружала драгоцену прилику да се изблиза сусретну са грађом људског тела, да разматрају и размењују замисли о физиолошким процесима на којима почива људски организам и постепено проничу у механизме рада органа и ткива. У исти мах, јавна дисекција људског тела, доступна сваком ко плати улазницу, у седамнаестом веку била је, по правилу, и значајно друштвено окупљање церемонијалног карактера, које често није било лишено елемената популарног спектакла. Ипак, сазнајни смисао поступка приказаног на Рембрантовој слици достојно је наглашен отвореном књигом која вероватно представља дело „ De corpori humanis fabrica" Андреаса Везалијуса.

Своја драгоцена искуства доктор Николас Тулп објавио је 1641. године у богато илустрованој књизи „Observationes medicae". Објављена запажања, заснована на историјама болести 231 пацијента, садрже бројне доприносе развоју медицине. У Тулпово завештање, између осталог, убрајају се: опис и тачна скица илеоцекалне валвуле, залиска на споју танког и дебелог црева; запажање о обољењу бери-бери код једног морнара, два века пре но што ће узрок бити разјашњен као недостатак витамина Б; детаљан опис клиничке слике и тока мигрене; приказ различитих злоћудних тумора; крвни угрушак у срчаној шупљини; разматрање повреда главе и церебралне парализе; извештај о ковачу који је сам себи одстранио камен у бубрегу; сведочанство о особи рођеној са две главе; најзад, али нипошто на последњем месту ‒ уверљива демонстрација погубних последица уживања дувана по ткиво плућа, као и надахнута и далекосежна запажања о утицају пацијентових очекивања и других психогених чинилаца на деловање лекова, што данас, сасвим кратко, називамо плацебо ефектом.

Једна од Тулпових дужности био је и надзор над апотекама Амстердама. Захваљујући процвату трговине, тамошње апотеке биле су снабдевене најразноврснијим лековитим супстанцама (или супстанцама за које се мислило да су лековите), добављеним из читавог света. Тулп је, међутим, био ужаснут високим ценама тих лекарија, од којих су се многе показале потпуно лишеним дејства, па чак и штетним. Проблем је нарочито дошао до изражаја 1635. године, када је куга тешко погодила Амстердам. Гледајући како жртве заразе умиру упркос свим покушајима лечења, или чак страдају од последица лоше справљених препарата, Тулп је одлучио да је време да се у трговину лековима и медицинским средствима уведе неки ред. Годину дана касније, окупивши групу искусних, угледних и стручних лекара и хемичара, Тулп је покренуо писање амстердамске фармакопеје, уџбеника који је еснаф апотекара прихватио као основу за стручни испит, обавезан за сваког ко је желео да отвори апотеку у граду. Многи градови Холандије и других земаља следили су пример Амстердама. Николас Тулп извојевао је једну од раних победа у борби за научно утемељење медицине и ограђивање од комерцијалних злоупотреба и различитих видова надрилекарства - борби која се, са променљивом срећом, увелико наставља и данас.

Каријера др Николаса Тулпа обухватила је и четири мандата на месту градоначелника Амстердама и избор у веће Холандске републике. Тулпов потпис, између осталог, стоји на здравственим картонима холандских исељеника који ће поћи у Нови свет и настанити се на острву Менхетн. Тулпову ће славу, ипак, у очима потоњих поколења, умногоме засенити слава „Часа анатомије" и великог мајстора који га је насликао. Детаљна аналитичка реконструкција сцене, коју је пре неколико година извршила група хирурга из Универзитета у Гронингену, показала је, додуше, да Рембрантов приказ припоја мишића подлактице, премда веома прецизан, није у потпуности лишен грешака; поред тога, избор подлактице за место започињања поступка није одговарао стварном редоследу радњи при дисекцији тела, већ пре сведочи о снажној симболици садржаној у јединству грађе и функције људске руке, инструмента над инструментима и илустрације Божје мудрости преточене у стварање. Можда не без примесе дубљег смисла, управо је људска рука, рука једног од највећих сликара свих времена, кроз игру светлости и сенки, сачувала за будућност делић духа времена и личности доктора Николаса Тулпа - човека упамћеног по речима „анатомија је око медицине које из сенки износи на светлост истину".