Старење - више од биолошке чињенице

У последњих сто година животни век се продужио за 60%. Очекује се да ће животни век наше деце бити дужи за још десет или двадесет година. Људи ће живети 85 година, а биће на хиљаде оних који ће славити „троцифрен рођендан".

Пратећи савремени тренд старења који утиче на економски развој друштва и квалитет живота, организација „HelpAge International" из Велике Британије, уз помоћ Популационог фонда Уједињених нација, развила је 2013. године Глобални индекс старења. До сада су објављена три годишња извештаја која приказују мултидимензионалну природу квалитета живота старијих особа. Издвојене су четири области које су најважније за процену квалитета живота: сигурност прихода, здравствени статус, позитивни лични капацитети и позитивни елементи окружења. 

Према последњем извештају (2015) који је покрио истраживања у 96 земаља, Србија се нашла на 66. месту, што је боље него 2014. године, када је била на 79. месту.

Иако истраживачи истичу да је Индекс направљен као путоказ за креирање политике која демографско старење узима као важан чинилац за одлучивање, те да се не ради о избору земаља „у којима је најлепше остарити", не можемо се отргнути утиску да резултати истраживања одговарају баш тим критеријумима јер је Швајцарска на првом месту, а следе Норвешка и Шведска, земље које су и по другим социјалним параметрима државе на које се ваља угледати.
Животни век се продужио - тој чињеници мора се прилагодити држава, али и појединац, који треба да се припреми за дуг живот, дужи пензионерски стаж и године бриге о старим родитељима.

„Неопходно је преиспитати дефиницију старости и ставове према старењу" - апелује Вирџинија Морис у најновијем издању светског бестселера „Како да се бринете о старим родитељима". Писање књига и приручника о старима и старењу такође је појава која потврђује неопходност свеобухватног промишљања о трећем животном добу. И сами наслови ‒ „Успешно старење", „Добра страна старења" или „Моћ старења" (и њихова популарност код читалаца) ‒ указују на неопходност позитивног погледа на старење.

„Правимо велику грешку када мислимо да је старост нека врста чекаонице између живота и смрти, да су човеку ум и тело пропали само зато што има осамдесет година и болује од дијабетеса, срца или артритиса; да не може да буде активан и продуктиван члан друштва; да вежбе и зелено поврће не могу да му помогну и да он само треба да седи у фотељи јер, ко зна, могао би да падне. Наравно, када се тако размишља, то се и деси. Ако се људи осећају бескориснима, они и постану бескорисни" - пише Морисова.

Другим речима, неопходно је превазићи медицински модел тумачења старења који гласи ‒ „старење је универзалан биолошки процес и природна фаза у животном циклусу сваке јединке, која се завршава смрћу" ‒ како се не би изгубио смисао живота који се крије негде између. Различити социјални модели креирани су у земљама које су, према поменутом Индексу, у врху листе. Те моделе ваља проучити јер је старење много више од биолошке чињенице.

Број коментара 1

Пошаљи коментар

Упутство

Коментари који садрже вређање, непристојан говор, непроверене оптужбе, расну и националну мржњу као и нетолеранцију било какве врсте неће бити објављени. Говор мржње је забрањен на овом порталу. Коментари се морају односити на тему чланка. Предност ће имати коментари граматички и правописно исправно написани. Коментаре писане великим словима нећемо објављивати. Задржавамо право избора и краћења коментара који ће бити објављени. Коментаре који се односе на уређивачку политику можете послати на адресу webdesk@rts.rs. Поља обележена звездицом обавезно попуните.

четвртак, 19. септембар 2024.
20° C

Коментари

Re: Knjiga
Амазоновим „Прстеновима моћи" нема помоћи
Re: Steta
Амазоновим „Прстеновима моћи" нема помоћи
Re: Ко би свијету угодио
Амазоновим „Прстеновима моћи" нема помоћи
Knjiga
Амазоновим „Прстеновима моћи" нема помоћи
Komentar
Амазоновим „Прстеновима моћи" нема помоћи