Како су Дори и Немо постали кућни љубимци

Популарност анимираних филмова, као што су „У потрази за Немом" и актуелни наставак „У потрази за Дори", може угрозити многе заједнице коралних гребена - упозоравају аутори новог истраживања.

Људи желе да у свом акваријуму имају врсте из популарних филмова, а „индустрија акваријума" нуди разне примерке риба за кућно гајење. Закључак новог истраживања јесте да трговци у Америци продају више од половине морских риба као кућне љубимце и да је могуће да их лове смртоносним отровом ‒ цијанидом.

Данас је могуће купити популарну рибу кловн која никада није била у дивљини, већ се размножава и гаји у посебним базенима, што смањује опасност за дивље популације риба. Међутим, нико није био у стању да тако успешно гаји врсту плави танг.

Дакле, свака риба плави танг која се продаје у продавници ‒ долази из дивљине.

Необично велики број тих риба уловљен је помоћу цијанида. За оне који снабдевају продавнице акваријумских риба, цијанид је јефтин и омогућава да се рибе на једноставан начин ухвате, напомиње др Крејг Даунс.

Он води Херетикус лабораторију животне средине у Клифорду. Ронилац-ловац једноставно додаје куглицу цијанида у боцу и прсне мало на циљану рибу. Неко може да пумпа и веће количине те хемикалије са брода.

Отров брзо ошамути рибу, објашњава др Даунс и упозорава: „Постоје закони који би требало да спрече рониоце да изазивањем шока (помоћу цијанида) ухвате рибу, али таква пракса дешава се у целом Индо-Пацифику.

Чак 30 милиона риба може сваке године да се ухвати на исти начин, а од тога око 27 милиона може да угине.

Како се зна да је коришћен цијанид

Не постоји поуздан начин да неко ко купује рибу у продавници кућних љубимаца установи да ли је животиња била изложена цијаниду. „Морате бити патолог за рибе да бисте препознали знакове", каже др Даунс.

Након изложености отрову, тело рибе га претвара у другу хемикалију - тиоцијанат ‒ који рибе излучују путем урина. Захваљујући тој чињеници, стручњаци могу детектовати остатке тиоцијаната у води.

Присуство цијанида доказали су истраживачи конзерваторске групе који покушавају да заштите рибе и коралне гребене од трговаца акваријумским рибицама.

Узели су 89 риба из продавница на Хавајима, у Калифорнији, Мериланду, Северној Каролини и Вирџинији, заједно са узорцима воде из акваријума. Утврдили су да је више од половине тих риба било изложено цијаниду.

Међу њима је било много риба врсте плави танг ‒ коју деца препознају као популарну јунакињу Дори. Зелени хромис, још једна популарана риба, такође је приликом тестирања била позитивна на ту хемикалију, и то у још већем проценту.

Да би упоредили резултате, истраживачи су испитали и јединке које се размножавају у базенима, тј. оне које никада нису биле у дивљини. Ниједна од тих риба не излучује тиоцијанат, што потврђује да су само дивље уловљене рибе биле изложене цијаниду.

Истраживачи су представили наведене резултате на овогодишњем Међународном симпозијуму коралног гребена на Хавајима.

Сачувати рибе у дивљини

Тешко је проценити колико је тачно риба ухваћено у дивљини помоћу цијанида, јер риба врло кратко излучује мерљиве нивое тиоцијаната. Дакле, ако њихов урин није тестиран на време, нестају било какви докази да су коришћени отрови.

Због тога је тим истраживача, са др Даунсом на челу, развио нову, осетљивију методу за откривање цијанида. Почетни резултати се користе и показују да је много више риба изложено у односу на број који је установљен првом методом.

Куповина Дори ‒ рибе плави танг ‒ није добра идеја ни у ком случају. Хватањем дивљих риба нанета је штета и срединама у оквиру којих су ухваћене.

Ипак, то не значи да људи треба да престану да купују све морске рибе, објашњава Даунс: „Ако потрошачи заиста желе да имају коралну рибу, нека покушају да је набаве културним путем".

Под културним, он мисли да треба тражити рибе које се гаје у одгајивачницама, а не оне које трговци прикупљају у дивљини.