Утопија будућности је ‒ зелена

Од утопије до екотопије

Дело „Екотопија 2121" приказује познате градове који се налазе у близини, али и оне
егзотичне и далеке. Неки од градова можда чак звуче фиктивно: Елдорадо, Тимбукту, Ксанаду и Шангри-Ла. Ипак, сви они заиста постоје. Шарена природа књиге може се најбоље дочарати кроз пример једног града из „Екотопије 2121", који представља и место где је „Утопија" 1516. године рођена ‒ то је град Лувен (франц.) у Белгији.

Одрживи град Лувен 2121

У еколошком добу 22. века, увреда било ког зеленог организма вероватно ће се сматрати непристојном.
Аутор нове верзије утопије даје пример купуса, као не тако омиљене намирнице, нарочито код деце. „Будимо искрени, за децу широм Европе, купус је и даље вероватно једна од најгорих намирница у читавом универзуму", каже Маршал. Наравно, како људи сазревају, често се навикну на укус купуса. Због тога, аутор је замислио белгијски град Лувен 2121 као место где се купус претвара у уметничку форму. Град би постао „зимска вегетаријанска престоница света". Сваке зиме дан се класификује као „дан вегетаријанаца", па ресторани и школе служе вегетаријанске оброке. Купус је краљ поврћа у тој сезони. Град је, такође, миљеник „одрживе хране": производња купуса не захтева велике пластенике, већ подноси хладнију климу. Штавише, ако неком не смета да једе купус који је „прошаран" траговима инсеката, узгој биљке онда не захтева пестициде. На крају, купус може да се узгаја дивље да би се допринело биодиверзитету пејзажа Лувена.

Реалност кроз фантастику

Лувен је само један град, замишљен као такав. Свет пати од глобалне кризе животне средине, па тако и добра еколошка дела у појединим градовима могу имати мали глобални значај. „Међутим, ʼЕкотопија 2121ʼ ‒ пројекат и књига истог имена ‒ прича приче о сто различитих градова, са сто модела уметничких дела, преко свих седам континената. Неке од прича су научно потковане и много озбиљније представљене од Лувена", рекао је Маршал.

Он сматра да у тако далеку анализу будућности која се бави градовима и друштвима, мора да, макар мало, буде укључена и фантастика. У више фантастичних сценарија представљене су идеје ‒ на који начин да различити градови потенцијално прилагоде своје знање и локалне обичаје, како би допринели да тај мали део света буде више еколошки одржив. Многи истраживачи стрепе када су у питању израде пројекција за дугорочну будућност. Аутор револуционарне идеје о еколошкој утопији верује да је једна ствар сигурна: на крају 22. века све ће ићи у круг. И, у то време, градови ће и даље бити популаран облик друштвене организације. Заиста, према неким пројекцијама, човечанство ће до краја овог века бити 80 одсто урбанизовано. Због тога, Маршал верује да такве идеје нису „губљење времена" за размишљање о будућности. „У истраживању идеје будућих градова, у оштар фокус стављамо претпоставке о бољој сутрашњици за човечанство. Онда можемо наставити расправу о потенцијалној будућности, преко науке, друштвених наука, или политике", закључио је Маршал.