Климатске промене прете светском културном наслеђу

„Физички процеси који доводе до глобалног подизања нивоа океана и мора постепени су, али ће се континуирано наставити, што ће директно утицати на светско културно наслеђе", тврди климатолог Бен Марцајон. Док је јавност пре свега фокусирана на еколошке и пољопривредне ефекте климатских промена, Марцајон и Леверман стављају акценат на културну баштину човечанства. Они су компјутерски израчунали могуће подизање нивоа мора за сваки степен глобалног загревања, и тако идентификовали подручја у којима ће, у наредним вековима, светска културна баштина бити угрожена.

На листи светске баштине Унеска налази се више од 700 споменика културе. Уколико се просечна глобална температура повећа за само један степен Целзијуса, више од 40 места биће директно угрожено могућим потапањем у наредних 2000 година. Са повећањем температуре од три степена Целзијуса биће угрожена једна петина светске културне баштине. „У том случају, 136 локалитета трајно ће остати испод нивоа мора уколико се не предузму мере заштите. Подаци о плими и олујама које још од раније угрожавају културну баштину у овом прорачуну нису узети у обзир", прецизан је Марцајон.

Међу угроженом светском културном баштином налазе се историјски градски центри Брижа, Напуља, Истанбула и Петрограда, али и бројна места у Индији и Кини.

Како би дали поуздану процену, климатолози су разматрали регионално различите стопе подизања нивоа мора. „Ако се велике масе леда буду топиле и вода буде ширила преко океана, то ће утицати на гравитационо поље Земље. Подизање нивоа мора ће се тако разликовати међу регионима", каже Леверман.

Научници су израчунали будуће подизање нивоа мора за све регије у свету и упоредили пројекције са данашњим насељеним подручјима и местима у приобаљу на којима се налази светска културна баштина. „Наша анализа показује колико ће озбиљан бити утицај климатских промена на светску културну баштину уколико се нешто не предузме. Просечна глобална температура већ се поваћала за 0,8 степени Целзијуса у поређењу са пре-индустријским нивоима. Уколико се емисија гасова са ефектом стаклене баште буде повећавала онолико колико је и у прошлости, физички модели пројектују глобано загревање од пет степени Целзијуса до краја 21. века", истиче Леверман.

Садашња насељена подручја у будућности ће бити океани

Поред историјских културних споменика, биће угрожени и региони који су сада насељени милионима становника. Са глобалним загревањем од три степена Целзијуса, дванаест земаља на свету могу да изгубе више од половине свог садашњег копна, док око 30 земаља може да изгуби једну десетину своје територије.

„Острвске земље Пацифика, Кариби, Малдиви и Сејшели посебно су у опасности, услед климатских промена већина њихове популације ће на крају морати да напусти своје домове, тако да ће велики део њихове културе практично нестати уколико се тренд глобалног загревања не заустави", каже Леверман.

„Седам процената данашње светске популације живи у регионима који ће, без масивне заштите, на крају завршити испод мора уколико се температуре подигну до три степена Целзијуса. Када би се ово подизање нивоа мора догодило данас, више од 600 милиона људи било би угрожено; морали би да потраже нови дом", наглашава Марцајон. Он закључује да ће велике, дугорочне промене дуж обала фундаментално променити историјска културна здања. Према његовим речима, уколико се климатске промене не буду ограничиле, археолози ће у будућности трагати за важним деловима наше културне баштине ‒ у океанима.