Џон фон Нојман и развој науке у Америци

Од почетка двадесетог века у Сједињеним Америчким Државама влада забринутост због слабијег националног развоја математике. Академици и политичари, међу којима су декан Универзитета Принстон и будући председник Вилсон, одлучују да искористе све нестабилнију ситуацију у Европи. Представници америчких фондација одлазе у Европу како би водећим математичарима и физичарима нудили стипендије.

На Универзитету Принстон, у сарадњи са професором Халмосом, Фон Нојман развија двоструку комутаторску теорему. Чувени математичар је све сложене појаве у свету свео на табеле са низовима нула и јединица и тако најавио дигиталну револуцију. Ипак, Нојманова судбина је помало жалосна. Зашто је Ајнштајн славнији од њега? Да ли је Нојманов мозак био сувише брз и свестран? У сваком случају, другима препушта да развијају његове идеје.

Научни радови које објављује у Америци између 1930. и 1933. године најављују математику двадесет првог века, то јест науку која проучава сложене динамичке системе, турбуленције, теорију хаоса и динамику флуида. Нове математичке формуле носе називе као што су комутаторска теорема и ерготична теорема, а настају нове дисциплине познате као спектрална анализа и статистичка физика. Фактор случајности у њима заузима значајно место.

Фон Нојман био је међу првим научницима који су изучавали такозване псеудослучајне бројеве. Ако у покушају да докучимо одређену појаву желимо да симулирамо случајност, убрзо схватамо да је то веома тешко. Кад прстима бацимо новчић у ваздух, он ће се окренути отприлике седамнаест пута и пасти на једну од две стране. То не можемо назвати правом случајношћу.

Фон Нојман је први математичар који је генерисао низове који нису случајни, иако довољно личе на њих да бисмо израчунали оно што желимо. Он је открио метод коришћења случајности ради бржег функционисања појединих алгоритама.

Ти алгоритми за генерисање случајних бројева, који су проистекли из тадашњих Нојманових математичких открића, омогућили су развој технике високофреквентног трговања и финансијских деривата.

Хитлер је 30. јануара 1933. изабран за канцелара. Џон фон Нојман тад подноси оставку на место професора у Немачкој. Памти антисемитизам ком је његова породица била изложена у Мађарској, те ће се свим силама борити против нацизма.

Џон фон Нојман се налази у Америци у тренутку Хитлеровог доласка на власт. Надомак Универзитета Принстон у току је изградња објекта који ће постати чувени Институт за напредне студије. Оснивачи га замишљају као будући храм науке, у ком ће врхунски научници из свих делова света водити расправе од кључног значаја, далеко од политичких превирања у свету.

Фон Нојман сарађује са Ајнштајном, Геделом и неколицином америчких математичара на одељењима за природне науке.

После очеве смрти 1929. године, Џон се жени Маријетом Кевеси, с којом је у Будимпешти провео детињство. Приликом просидбе рекао јој је да мисли да ће се добро слагати будући да обоје уживају у алкохолу и забавама.

Свакодневица брачног пара у америчком провинцијском градићу знатно се разликује од отменог живота у старој Европи. Нојману недостају грозничаве научне расправе које је са пријатељима водио у Будимпешти, Берлину и Гетингену. Математичар почиње да организује пријеме у својој кући. Нојманова кућа је била место окупљања и незаборавних славља. Гости су били Херман Вајл и његова жена, Нилс Бор, Марстон и Луиза Морс, Фон Карман, Емил Артин и његова супруга Наташа, Освалд Веблен, Џејмс Александар, Бертранд Расел, Хенри Смајт, Артур Кестлер и Оскар Моргенштерн. Он је био веома забаван и шармантан. Уживао је у слављу, у жестоким пићима и непристојним вицевима. Ипак, то је била само једна страна његове личности. Кад бисмо загребали испод површине, открили бисмо циника са песимистичним погледима на свет. Био је непредвидљив и тешко га је било пратити када би прелазио из једног стања у друго - из ведрог у тмурно расположење и обратно.

Амерички пријатељи зову га Џони. Брачни парови Фон Нојман и Ајнштајн 1935. године вечерају заједно у Њујорку. Уместо да проведу цело вече заједно, Ајнштајн одлучује да се као почасни гост појави на једном концерту са Џоновом женом. Ајнштајнова експонираност, као и политички ангажман, иритирали су Џона. Сматрао је да је Ајнштајн, услед мирољубиве природе и левичарских ставова, био сувише толерантан према комунистима. Уосталом, космологија и смисао закона физике нису интересовали Фон Нојмана, а Ајнштајн није био велики љубитељ математике.