Џон фон Нојман, математичар и пророк

Јанош Нојман, како је гласило његово мађарско име, родио се 28. децембра 1903. Хиперактиван као дете, већ са три године истражује простор и показује велико интересовање за књиге и разне механизме, попут дизалице и телефона, које марљиво раставља. Родитеље збуњује његова изванредна интелигенција. Са шест година, са оцем Максом разговара на старогрчком језику. Пре осме године је прочитао већину књига из породичне библиотеке, а четрдесет четири тома енциклопедије „Историја света" научио је напамет.

Приликом великих породичних ручкова Јанош у друштву рођака црта математичке симболе. Његови родитељи ће убрзо установити да није реч о тривијалним фигурама, већ о нумеричким низовима, конвергентним редовима и концептима који укључују лимите и бесконачност. Знакове језика универзума цртаће све до смрти, 1957. године.

Развој математичког генија

Као и многи Јевреји, Џон може да постане само научник, лекар, адвокат или банкар. Обузет је математиком, али га отац Макс подстиче да се упише на студије хемије, знајући да су хемичари тадашњем друштву били веома потребни.

Са шеснаест година младић се паралелно уписује на студије математике у Будимпешти и на студије хемије у Берлину, где ће становати две године.

У Берлину Јаноша пријатељи зову „Јохан". Математика га интересује много више од хемије. Са колегама разговара о филозофији и математици, на столовима кафића исписују једначине.

Џон фон Нојман се 1923. године из Берлина сели у Цирих, где као пуку формалност полаже пријемни испит за студије хемије на најтежој политехничкој школи на свету. На том пријемном испиту је, само три деценије раније, Алберт Ајнштајн доживео неуспех.

Године 1926. брани докторску тезу из математике. Стипендија Рокфелер фондације омогућава му одлазак у светску престоницу математике - Гетинген у Немачкој ‒ где је математичар и логичар Курт Гедел био на прагу великог математичког открића.

Настанак квантне механике

У математици могу да постоје неизвесна правила, која је немогуће у потпуности побити или потврдити. Потребно је у њих веровати. Ако желимо да разоткријемо мистерије универзума, требало би да се ослонимо на математичка правила.

Њихову ваљаност Нојман испитује на атомским и субатомским појавама. Тако настаје квантна механика, дисциплина која садржи елементе случајности и неизвесности, а која проучава понашање честица, као и настанак раног универзума.

Фон Нојман ову грану физике не сматра ригорозном. Физичари, међу којима је и Ајнштајн, подељених су мишљења. Шредингер и Хајзенберг пишу различите једначине. Кад је реч о улози неодређености у микросвету, они се не слажу.

Фон Нојман увиђа да, с математичког гледишта, њих двојица говоре „једно те исто". Године 1926. почиње да гради математичке темеље квантне механике. Ипак, прави, дубљи значај закона физике њега не интересује.

Написао је кључну књигу о квантној механици. Изучавао је два тадашња приступа тој новој грани физике и размишљао о начину на који може да их споји. Није се, ипак, запитао да ли је потребно изаћи из оквира квантне механике. На тај начин се ограничио. Додуше, рано је умро. Свакако је био изузетно утицајан у многим областима математике.

Допринео је најважнијим открићима двадесетог века, али и њиховим разарајућим последицама. Називи његових математичких теорија у исти мах звуче тајанствено ‒ ћелијски аутомати, теорија игара, теорија сличности између мозга и рачунара и теорија саморепродукције ‒ али и познато, јер означавају теорије одговорне за све брже промене у свету.

Интернет, рачунарска револуција и вештачка интелигенција претворили су нашу планету у „велико село". Пред крај живота Нојман је замислио и предвидео такав умрежени свет.

Многи су се дивили оштроумности и брзини којом је познати математичар размишљао. У разговору с њим никада није било потребно двапут поновити једну мисао. Одмах би разумео.
Налазио је оригинална решења за проблеме које већина људи није ни увиђала.