Добри стари бронтосаур

Познати дуговрати диносаурус ипак није апатосаурус

Легендарни диносаурус бронтосаур (ʼBrontosaurusʼ) или „гуштер гром", сматра се, дуго није био адекватно класификован. Од 1903. године, научна заједница је веровала да је род ʼBrontosaurus excelsusʼ у ствари ʼApatosaurusʼ. Нова исцрпна студија палентолога из Португала и Велике Британије даје сигурне доказе да се бронтосаур разликује од апатосауруса, и да, као такав, има право на сопствени род.

Бронтосаур је један од најхаризматичнијих диносауруса свих времена; инспирисао је многе генерације захваљујући својој величини и привлачности. Тај масиван и тром биљојед потиче из доба јуре. Дужина његовог тела досезала је до 25 метара, а тежио је око 30 тона. Међутим, као што сваки палеонтолог на катедри зна, бронтосаур је погрешан назив, исправно је рећи апатосаурус.

Научници су у то веровали од 1903. године, када је одлучено да су разлике између ʼBrontosaurus excelsusʼ и ʼApatosaurusʼ тако мале да је боље да их сврстају у исти род. Због тога што је апатосаурус први добио име, према правилима научног именовања, тај назив је остао у употреби. Наравно, бронтосаур никад није нестао, једноставно је третиран као врста у роду ʼApatosaurus: Apatosaurus excelsusʼ. И тако, док су научници мислили да је род бронтосаур исто што и апатосаурус, увек су се слагали да је врста ʼexcelsusʼ различта од других апатосаурус врста. Сада, палеонтолози Емануел Чоп, Октавио Матеус и Роџер Бенсон тврде да бронтосаур све време представља засебан род.

Историја бронтосаура је комплексна, једна је од најинтригантнијих научних прича. Давних 70-их година 19. века, Западне Сједињене Државе формирале су локацију на којој је нађено неколико десетина нових фосилних врста, највише диносауруса. Теренске екипе откриле су бројне нове скелете, радећи највише у тиму познатих и утицајних америчких палеонтолога тог доба: Отнијела Чарлса Марша и Едварда Дринкера Коупа. У том периоду, Марошов тим је открио два огромна, делимична скелета дуговратог диносауруса и пренео их у Јејл Пибоди музеј у Њу Хејвену, где је Марш радио. Он је описао први од скелета као ʼApatosaurus ajaxʼ или „варљиви гуштер" ‒ према Ајанту, митском јунаку и хероју Тројанског рата. Две године касније, други скелет назвао је ʼBrontosaurus excelsusʼ или „племенити гуштер гром".

Како ниједан од скелета бронтосаура није нађен са лобањом, Марш је решио да једну реконструише. Била је то гломазна животиња, као апатосаурус, и као још један дуговрати диносаурус са истог географског подручја ‒ камарасаурус (Camarasaurus) или „(више)пршљени гуштер". Због ове сличности изгледало је логично, у то време, да бронтосаур има чврсту лобању налик на кутију, за разлику од камарасауруса. Међутим, касније је утврђено да је та реконструкција била сасвим погрешна. Непосрдено након Маршове смрти, тим из Филд музеја у Чикагу нашао је још један скелет сличан врстама

ʼApatosaurus ajaxʼ и ʼBrontosaurusu excelsusʼ. У ствари, овај скелет је по облику био нешто између њих. Због тога су палаеонтолози мислили да је бронтосаурус био толико сличан апатосаурусу да би било тачније да се третирају као две различите врсте истог рода. Било је то друго научно искључивање бронтосаура: од тада је ʼBrontosaurusu excelsus ʼ постао синоним за апатосауруса и име бронтосаур се од тада није сматрало научно исправним.

Ипак, коначни ударац популарном „бронтосаурусу" десио се 70-их, када су истраживачи показали да апатосаурус ипак није у блиском у сродству са камарасаурусом, већ са диносаурусом диплодокусом (ʼDiplodocusʼ) или „гуштером двоструке греде", карактеристичном по врату и репу који су по дужини били исте или приближне равни. Због тога што је диплодокус имао витку, коњасту лобању, апатосаурус, а самим тим и бронтосаур, морали су да имају лобање сличне диплодокусу, а не камарасаурусу, и тако је рођен популарни, али не истинит мит о томе да је бронтосаур, у ствари, апатосаурус са погрешном главом.

Недавно је, у научном часопису са отвореним приступом „ПирЏеј" објављена нова студија са скоро три стотине страна доказа које је приказао тим научника из Португала и Велике Британије и који указују на то да се бронтосаур ипак јасно разликовао од апатосаура. Тако се чувени „гуштер гром" вратио у великом стилу.

Међутим, јавља се питање како може једна студија да одбаци истраживања стара више од једног века. „Наша студија не би била толико детаљна да смо је радили пре петнаест или више година", објашњава Емануел Чоп, научник лисабонског Универзитета Нова који је водио студију. „У ствари, то што смо све донедавно тврдили да је бронтосаур исто што и апатосаурус (на основу знања које смо поседовали), имало је пуни смисао. Само уз бројне нове налазе диносауруса сличног апатосаурусу, односно бронтосауру, последњих година било је могуће да се предузме детаљно ново истраживање о томе колико су различити заиста били."

У науци, разликовање врста и родова не подразумева јасна правила. Да ли то значи да је одлука да бронтосаур треба да оживи само лични став? „Нимало" ‒ објашњава Чоп ‒ „сваки пут када доносимо одлуку о разлици између врстa и рода, ми покушавамо да будемо објективни." Истраживачи су применили статистички приступ да би израчунали разлике између других врста и родова диносауруса диплодоцида и били су изненађени резултатом. „Разлике које смо нашли између бронтосаура и апатосауруса биле су бројне најмање колико и оне између других блиских родова, и далеко веће него што би се нормално очекивало међу врстама", објаснио је Роџер Бенсон, коаутор студије са Универзитета Оксфорд.

Тако су Чоп и његове колеге закључили да је сада могуће оживети бронтосаура као род који се јасно разликује о апатосауруса. „То је класични пример како наука ради", каже професор Матеус, сарадник у истраживању. Он објашњава да када се хипотеза базира на фрагментима фосила, врло је могуће да нови налази одбаце године претходног истраживања. „Наука је процес који се увек креће ка јаснијој слици света. Понекад, то такође значи да морамо да се вратимо корак уназад пре него што наставимо даље" ‒ закључује Матеус. Због тога сада научници сматрају да бронтосаур, који је пробудио интересовање милиона људи широм света, треба добије нову шансу.

Број коментара 3

Пошаљи коментар

Упутство

Коментари који садрже вређање, непристојан говор, непроверене оптужбе, расну и националну мржњу као и нетолеранцију било какве врсте неће бити објављени. Говор мржње је забрањен на овом порталу. Коментари се морају односити на тему чланка. Предност ће имати коментари граматички и правописно исправно написани. Коментаре писане великим словима нећемо објављивати. Задржавамо право избора и краћења коментара који ће бити објављени. Коментаре који се односе на уређивачку политику можете послати на адресу webdesk@rts.rs. Поља обележена звездицом обавезно попуните.

недеља, 22. септембар 2024.
15° C

Коментари

Re: Knjiga
Амазоновим „Прстеновима моћи" нема помоћи
Re: Steta
Амазоновим „Прстеновима моћи" нема помоћи
Re: Ко би свијету угодио
Амазоновим „Прстеновима моћи" нема помоћи
Knjiga
Амазоновим „Прстеновима моћи" нема помоћи
Komentar
Амазоновим „Прстеновима моћи" нема помоћи