Биодинамика: виши ниво органске производње

У разговору са Боудвеном и Вивијен ‒ младим власницима биодинамичке фарме у Јаловику, сазнали смо да биодинамика представља „степен изнад органске производњеˮ, јер омогућава природно узгајање хране, док истовремено лечи болесну земљу.

Основе биодинамичке производње поставио је аустријски филозоф др Рудолф Стајнер на својим предавањима у Немачкој почетком 20. века. Од тада биодинамичка производња подразумева заокружен систем, у коме производња плодова зависи од узгајања животиња и обрнуто. Наиме, у биодинамици се употребљавају искључиво природна гнојива, па број животиња треба да одговара величини обрадиве површине. Животињска ђубрива имају невероватну моћ да оживе хумус и ојачају саме биљке, за разлику од пестицида који уништавају квалитет земљишта, а посредно и намирница. Биодинамичке фарме захтевају узгој животиња и биљака на отвореном простору. Свака фарма се третира као жив организам, на који, као и на све нас, утичу планетарне промене. Стога се органско ђубриво примењује искључиво у складу са астролошким календаром. 

Биодинамичка фарма у Јаловику

Холанђанин Боудвен Кихлс и Немица Вивијен Шаидлер дошли су у Србију 2008. године са јединственим циљем: да унапреде српску привреду практичном едукацијом о органској производњи. Уложили су у биодинамичку фарму која се налази у селу Јаловик, 20 км источно од Шапца. Данас се њихова „ИВА фармаˮ простире на чак 13 хектара. За само две године успели су да од напуштене куће и заборављеног земљишта створе услове за праву биодинамичку фарму ‒ обезбедили су довољно животиња, организовали плодореде за више од 50 врста биљних култура. Оно што је најбитније, остварили су свој сан и организовали практичну едукацију за студенте, волонтере и све оне који желе да се пробуде у природи и доручкују потпуно природан хлеб од житарица које су лично узгајили, са џемом од органског дуда и мирабела.

Вивијен описује са каквим су се изазовима суочавали у почетку: „Када смо дошли у Србију, сви су говорили да је на овим просторима немогуће узгајати органску храну. Ово јесу плодна земљишта, али само ако се користе конвенционална ђубрива. Има доста ерозије, ветрова, pH вредност је лоша, земља је превише кисела. Тешко је почети производњу када нема довољно хумуса.ˮ
На почетку су гајили само козе, а данас имају и овце, свиње мангулице, краве буша.

Биљке саде по законима биодинамике, у виду плодореда, што значи да се једна врста сади на истом месту тек након 4‒7 година, како се земља не би испостила. Између се саде компатибилне културе које узајамно додатно подстичу плодност. Тако је, на пример, после празилука добро садити шаргарепу, јер даје одговарајуће ензиме, ароме земљишту и штити шаргарепу од штеточина. Ако се после парадајза сади купус, биће заштићен од лептирића и гусеница.

„Само системом плодореда и компоста успели смо да значајно смањимо штеточине. Захваљујући комбиновању садње боба и кромпира више немамо златице, а оне су нам на почетку биле велики проблем. Раж, јечам и детелину гајимо за сточну храну, како би наше животиње имале органско сено. За две године неутралисали смо pH вредност земљишта и побољшали принос за више од два процентаˮ, истиче Вивијен.

Вивијен и Боудвен данас на својој фарми производе органски козји јогурт, млеко, сир, затим месо и маст од мангулице. Посебно су поносни на чињеницу да се зимске културе одржавају на отвореном током читаве године, што није типично ни за ове крајеве, а ни за западну привреду. Циљ им је да направе читав еколошки систем без пластеника и осталих вештачких средстава.
Савремени човек мора да учи да буде скроман. За осећај здравља и задовољства можда је довољна само површина земље и мало плодова које нам је за наш рад поклонила природа. Звучи утопијски, али једноставност живота све више привлачи оне којима инстант-хибридна култура већ дуго има горак укус.