Зашто су неке гљиве отровне?

Чињеница да гљиве могу бити отровне неретко нас плаши. Та необична токсичност доводи нас до занимљивог питања: шта то печуркама даје „смртоносну моћ"?

Због митолошког статуса у народном фолклору и магији, печурка сумпорача (Hypholoma fasciculare) код људи изазива велики страх. Веома је распрострањена и изузетно отровна гљива. Расте у белогоричним и црногоричним шумама.

Шумска бљувара (Russula emetica) прилично је честа врста гљиве на нашим просторима. Расте у шумама и крај путева у мањим скупинама, у лето и јесен. Укус јој је љут и изазива повраћање, уосталом ‒ „име све каже".

Као психоактивна печурка, позната је мухара (Amonita muscaria). Захваљујући мусцимолу изазива поспаност, док иботенска киселина нагони на повраћање.

Ако се поједе може да заустави рад дисајних органа.

Лудара (Boletus satanas) је отровна гљива, без обзира на то да ли је кувана или сирова. Најчешће, ипак, није смртоносна. Расте током лета, најчешће у листопадним шумама и на чистинама.

Свака гљива, у зависности од врсте, садржи мешавину различитих хемикалија. Једна од најгорих јесте, вероватно, смрдљива пупавка (Amanita virosa). Расте у пролеће и у јесен, углавном у црногоричним шумама. Неугодног је мириса и укуса. Прилично је ретка, али је смртно отровна.

Ту је и зелена пупавка (Amanita phalloides), њена блиска рођака ‒ паразитска гљива која настањује пањеве листопадног и четинарског дрвећа. Одговорна је за највећи број смртних исхода. Доза од 20 грама (један њен шеширић) може да убије одраслог човека.

Смртоносна је јер садржи супстанцу аматоксин, која, ако поједете само једну-две зелене пупавке, може да проузрокује престанак рада јетре, бубрега и коначно ‒ смрт. Зато је прогноза врло лоша.

Некоме храна, некоме отров... 

Пантеровка (Amanita pantherina) расте у шумама јужне Европе. Има мирис роткве или рена.

Харингача (Lepiota cristata) расте у лето и јесен на затравњеним површинама и одбојног је укуса. Поред мухаре и пупавке, ове две потоње најчешће су отровне врсте код нас.

Има их још... Знамо да их се треба клонити. Ипак, зашто су печурке отровне?

Према једној теорији, отрови одбијају грабљивице, спречавају их да се хране печуркама.

Међутим, истраживања су показала да тај постулат није универзалан. Наиме, печурке које могу да изазову тровање код људи, нису штетне и за пужеве, што показује сву разноликост царства гљива.

Гљиве производе на хиљаде различитих супстанци и неке од њих су отровне за нашу врсту, а нису за друга жива бића (попут пужа голаћа или неког инсекта).

Напротив, те печурке могу да буду важан извор хране за те животиње. Постоји широк спектар различитих хемикалија које „не реагују" на свако живо биће на исти начин.