Ко се Сунца крије...

Електромагнетни таласи који нам долазе од сунца деле се према спектру таласне дужине, па је ултраљубичасто или УВ зрачење оно које има најкраће, и најштетније дејство (до 400 нм). Иако нису видљиви нашем оку, ултравиолетни зраци су врло интензивни и могу да изазову разна обољења органа вида. Деле се на УВА, УВБ и УВЦ зрачење.

За нас су најопаснији најдужи, УВА зраци, и нажалост, управо се том типу таласа излажемо и у соларијумима. Занимљиво је да облачност може да смањи укупну количину сунчевог зрачења само за 50%, исти проценат УВ зрака пролази и кроз воду.

Снег и лед рефлектују изузетно високе вредности (чак 80%) сунчевог зрачења. Не штите нас потпуно ни аутомобилска стакла ‒ доказује студија објављена у часопису „ЈАВА офталмолоџи", вођена на Боксер Воклер институту у Калифорнији.

Испитивање је обухватило 29 аутомобила који су произведени у 15 различитих компанија од 1990. до 2014. године. Анализе су показале да су предња стакла углавном пружала добру заштиту од УВА зрака (96%), док су бочна стакла аутомобила блокирала само 71% штетног зрачења.

Само четири аутомобила имала су задовољавајућу заштиту и на бочним прозорима. УВ филтери нису законски обавезни, па се произвођачи сами одлучују да ли ће их уградити у нове моделе аутомобила.

Офталмолог Брајан Боксер Воклер упозорава да се према новим статистикама обољења ока и коже јављају претежно на левој страни, која је и најизложенија код возача (уколико возе на десној страни пута). Наглашава, такође, да заштиту пружају само УВ филтери, а не и обично затамњена стакала.

Угрожена и жута мрља

Прим. др Сима Марјановић, специјалиста офталмологије, објашњава да је приликом изложености јаком УВ зрачењу прва на удару кожа капака, јер је најнежнија и врло лако и брзо може да страда од опекотина.

Рожњача и сочиво апсорбују део светлосних зрака и тако делимично штите централни, и за наш вид најдрагоценији део ока ‒ мрежњачу и жуту мрљу. Промене на рожњачи (спољашњи транспарентни део ока) углавном су латентне, акутне и дешавају се када је око изложено краткотрајном и врло интензивном УВ зрачењу, какво је, на пример, на скијашким теренима.

„Услед чистог ваздуха и изузетне отворености простора, долази до акутне упале спољног дела ока, која се манифестује јаким боловима и црвенилом. Иако људи дођу врло уплашени, уз адекватне лекове оваква упала санира се за 24 сата" ‒ објашњава др Марјановић, али и упозорава да су хронична обољења вида много озбиљнија и да настају ако се око дуго излаже УВ зрачењу.

Наиме, уколико рожњача из било ког разлога пропусти део зрака, они долазе до очног сочива и дужим деловањем изазивају обољење познато као катаракта. Оштећења дубљих регија ока дешавају се ако сочиво не апсорбује довољно електромагнетних зрака, па они продру до мрежњаче и жуте мрље.

Тада ово зрачење може да буде веома опасно јер делује на нервни епител, пржи га и доводи до озбиљних оштећења вида, па и малигнитета. Занимљиво је да се овакве дегенерације централног дела вида дешавају и код људи који гледају помрачење Сунца без заштите.