Контролисање раста обима података

Компанија „Веритас", спровела је у сарадњи са истраживачком кућом „Ипсос", истраживање на узорку 481 организације из области информационих технологија, безбедности и права, са циљем да одреди које алате и тактике њихови стручњаци употребаљавају и колико се исте успешно показују у управљању информацијама.

Најновија студија уследила је после Глобал Датаберг извештаја и Индекса геномике података, који су открили да се због „експлозије" информација организације суочавају са проблематичним ситуацијама.

Ова два претходна истраживања открила су да чак 85 одсто свих информација које организације чувају и обрађују чине такозвани „тамни" подаци, тј. подаци непознате вредности, или подаци који су удвојени, застарели или тривијални, и да 41 одсто свих ускладиштених података није коришћено претходне три године.

„Како организације усвајају менталитет сакупљача информација, подаци ниске вредности се наталоже у терабајтима, можда чак и петабајтима, па постаје све теже пронаћи информације кад су оне потребне, као и заштитити осетљиве информације.

Из тих разлога, као и због правног окружења које се брзо мења и усложњава, менаџмент ризика је први разлог што организације инвестирају у програме за управљање информацијама (ИГ програме)", каже Бен Гибсон из компаније „Веритас".

Највећи број усвојених алата и тактика представља наслеђе „сачувај све" приступа

Истраживање је открило да се организације, кад одлуче да инвестирају у неки од „ИГ програма", суочавају са мноштвом различитих приступа који им се нуде. Од 18 алата обухваћених истраживањем (почев од архиваторских решења, па до анализе података итд.) и 14 тактика (укључујући израду политика, повраћаја и обука), сви су досегли степен усвојености од 60 одсто и више.

Како компаније знају која је вредност њихових података? У истраживању је откривено да 72 одсто организација „одликаша" ‒ оних које су најбоље оцењене од стране истраживања ‒ спроводи испитивање по типу датотеке како би се спречило нагомилавање датотека које нису критичне за пословање, па самим тим и имају мању вредност за организацију.

Са друге стране, 29 одсто организација лошијих оцена примењује технику испитивања типа датотеке. Слично је и са устајалим подацима - 66 одсто организација са високим оценама мери проценат РОТ података (редундантних, застарелих, тривијалних информација).

Ако узмемо у обзир типове алата и тактика који су у већој примени код „одликаша", јасно је зашто су ове организације боље у брисању података без икакве вредности и зашто умеју боље да процене вредност појединачних података.

Високооцењене организације просечно су за 36 одсто боље од осталих организација кад је у питању контролисање раста обима података.

„Експлозија информација створила је неодбрањиво ризично окружење, те је управљање њима постало приоритет" ‒ оценио је Шон Пајк, програмски директор ИДЦ-а задужен за следећу генерацију безбедности података и управљање информацијама.