Боље се памти уз физичке вежбе

Најновија студија о памћењу указала је на једноставну технику којом се утврђује научено градиво. Потребно је само да кренете у салу за вежбање тачно четири сата након учења.

Тајна успеха је управо у правилно изабраном тренутку. Ефекат неће бити исти ако се вежба непосредно пре, или много после учења, наравно, као ни у случају када се не вежба уопште. До овог сазнања дошло се тестирањем које је извршено два дана након учења новог градива. Закључак је да физичка активност тачно четири сата након учења учвршћује нове меморијске везе.

„Можемо побољшати памћење и утврдити научено градиво ако се бавимо спортом након учења" ‒ укратко је објаснио Гиљен Фернандез са Дондерс института при Медицинском центру Универзитета у Холандији.

Како је спроведена студија

Фернандез и Ван Донген су испитивали како 35-минутна физичка активност утиче на дугорочну меморију. Испитаници (њих 72) савладавали су 40 минута нове информације ‒ више од 90 сликовних асоцијација, а потом су, случајним избором, подељени у три групе. Прва група је одмах након учења изводила физичке вежбе, друга је вежбала четири сата касније, а трећа група није уопште била физички активна. Учесници прве две групе „возили су" тренажни бицикл, а како им је за то време мерен срчани ритам, добијени су занимљиви резултати ‒ 80% учесника је издржало напоре, и то до максималног интензитета срчаног ритма. Испитаници су 48 сати касније полагали тест којим је мерена количина запамћених података, док су истовремено прављени снимци мозга на магнетној резонанци.

Резултати студије и закључак

Налази спроведених тестова, као и снимци магнетне резонанце, потврдили су да је учинак знатно бољи код оних субјеката који су вежбали тачно четири сата након учења него код свих осталих. Код тих испитаника регистроване су много прецизније слике у хипокампусу, делу мозга који је задужен за учење и памћење.

„Добро одабрано време за физичко вежбање након учења може побољшати дугорочну меморију. Очигледно је да физичко вежбање у комбинацији са учењем има потенцијал интервентне методе и битне компоненте у образовном процесу", закључили су истраживачи Дондерс института.

 

Број коментара 0

Пошаљи коментар

Упутство

Коментари који садрже вређање, непристојан говор, непроверене оптужбе, расну и националну мржњу као и нетолеранцију било какве врсте неће бити објављени. Говор мржње је забрањен на овом порталу. Коментари се морају односити на тему чланка. Предност ће имати коментари граматички и правописно исправно написани. Коментаре писане великим словима нећемо објављивати. Задржавамо право избора и краћења коментара који ће бити објављени. Коментаре који се односе на уређивачку политику можете послати на адресу webdesk@rts.rs. Поља обележена звездицом обавезно попуните.

среда, 24. април 2024.
11° C

Коментари

Istina
Зашто морамо да славимо Осми март
Re: Ministarka zdravlja????
Акушерско насиље – чије је ћутање неопростиво
Мајка
Акушерско насиље – чије је ћутање неопростиво
Rad s ljudima
Акушерско насиље – чије је ћутање неопростиво
'Ako smo pali, bili smo padu skloni.'
Акушерско насиље – чије је ћутање неопростиво