Анализа облака и глобално загревање

Научници Универзитета Јејл и Националне лабораторије Лоренс Ливермор анализирали су тренутно стање облака и тако утврдили да би пораст температуре могао бити много већи него што се раније мислило.

Њихово истраживање полази од претпоставке да су рачунарски модели за предвиђање климатских промена значајно потценили утицај који би облаци могли да имају на глобално загревање. Научници истичу да би двоструко већа концентрација угљен-диоксида у Земљиној атмосфери (у односу на прeдиндустријски период) могла довести до глобалног пораста температуре за 5,3 степени Целзијуса -што је далеко топлије од 4,6 степена, како су старији модели предвиђали.

Анализа сателитских података, којом руководи Универзитет Јејл, утврдила је да облаци у већој мери садрже течности него лед. Облаци са кристалима леда рефлектују више сунчеве светлости од облака са капљицама течности који спречавају сунчеве зраке да допру до Земљине површине и загреју је. Због повећања емисије угљен-диоксида у будућности ће се мање облака променити у стање рефлектовања топлоте него што се првобитно мислило. То значи да ће досадашње процене о загревању морати да се повисе.

Појачано загревање би знатно отежало остварење договора који је постигнут прошле године на Самиту о климатским променама у Паризу.

Њиме је предвиђено да се раст глобалне температуре ограничи на мање од два степена Целзијуса како би се избегли опасни екстремни временски услови и несташице хране. Земља је већ за један степен топлија од појаве тешке индустрије, која је концентрацију угљен-диоксида повисила за више од четрдесет процената.

Ајви Тан, учесница у истраживању, објашњава зашто је дошло до  конфузије приликом процењивања и криви за то недостатак података и несигурност по питању улоге облака: „Модели су систематски потцењивали количину течности у облацима, што значи да нисмо у потпуности уважавалиповратне информације". Танова је затим упозорила: „То би, у зависности од модела, могло да значи да је наша горњаграница загревања сада још већа, што има озбиљне последице по нас у смислу климатских промена. Зато морамо много боље да разумемо ове повратне информације."


Научници покушавају да докуче у којој мери ће облаци и испаравање течности утицати на загревање које је већ у току. Рад објављен прошле године утврдио је да краткорочне флуктуације у облацима имају велики утицај на нето стопу раста топлоте Земље. Један од аутора овог рада, др Кевин Тренберт, из Националног центра за атмосферска истраживања, признао је да су истраживања већ показала да постоје „велике грешке у климатским симулацијама када су облаци у питању".

Тренберт сматра да је деликатна вештина одредити улогу облака, ако имамо у виду њихове годишње циклусе, распростирање и неизвесност око тога да ли се осетљивост климе значајно променила. Осврнувши се на истраживање колега са Јејла, Тренберг је рекао да је њихова студија добра као први корак, али да је много више потребно да би се утврдило како се облаци мењају са променом климе.

Према истраживању Светског економског форума, велике присилне миграције и климатске промене биће највећи ризици са којима ће се свет суочити у 2016. години. За следећих десет година  светски стручњаци предвиђају као глобалне претње: несташицу пијаће воде, неуспех у прилагођавању климатским променама, екстремне временске услове, несташицу хране и дубоку социјалну нестабилност. Многе од наведених опасности настаће као последица глобалног загревања и човековог неадекватног суочавања са њим.