Истовремена ерупција свих вулкана

Када би којим случајем дошло до истовремене активности свих вулкана на свету, не би све ерупције биле исте. Др Метју Вотсон, познати вулканолог са Универзитета у Бристолу, објашњава да се ерупције вулкана могу широко категоризовати у два различита типа: „Први, плаховит, производи лаву и доста гаса, а други производи пепео и гас".
Др Вотсон додаје да разлику у активности контролише углавном вискозност магме: „Што је вискозност већа гас теже излази, па је вероватније да ће доћи до експлозије. Упркос овим поделама ерупције, ако би сви вулкани у свету прорадили у исто време, резултати би били катастрофални на више начина".

Разорни облаци камења, гаса и пепела

Поред магме и велике количине пепела, људе би угрозили и пирокластични токови ‒ веома брзи облаци мешавине камења, гаса и пепела, који достижу температуру изнад 100 степени Целзијуса. Овакве појаве не само да би утицале на људе који живе у близини вулкана већ би могле да изазову разарања и до сто миља од локације.
Много је насељених подручја у близини вулкана. Процењује се да три милиона људи живи у близини Везува, а 130 милиона на острву Јава, које има 45 активних вулкана.
Разарања у близини вулкана представљала би само почетак. Вулкански пепео може да путује и неколико хиљада миља. „Пепео је прилично непријатна ствар. Састоји се од ситних фрагмената стакла, кристала и стена", напомиње др Вотсон.
Он је подсетио на ерупцију вулкана Ејафјадлајекидл на Исланду, када су многе светске компаније отказале летове због страха од оштећења авионских мотора. Поред тога, вулкански пепео може да оштети зграде и доведе до лаганог урушавања темеља. Удисање пепела могло би да проузрокује велике плућне проблеме. Можемо закључити да би живот након ерупције вулкана изгледао овако: кућа не би било, али ни возила која имају мотор; при том, нигде не бисмо могли да идемо без гас-маски.

Губитак комуникације и дугорочне климатске промене


Вулкански пепео може да поремети рад сателитских антена, али и да блокира радио таласе, те би савремени системи за комуникацију врло брзо престали да функционишу.
Ерупције вулкана могу изазвати и дугорочне климатске промене. Иако вулкан обично повезујемо са врелом лавом, огромна количина пепела и гаса у атмосфери заправо би смањила температуру на глобалном нивоу. Ипак, на дуже стазе, емитован угљен-диоксид довео би до загревања планете.

Мање сунчеве светлости

Ако би се неко нашао у близини вулкана „који се буди" ‒ тешко да би могао да преживи. Спас би могао да нађе једино ако би се укрцао на крузер који има довољно залиха хране, воде и медицинских средстава. Међутим, и тада би се јавио проблем јер би небо било мрачно и прекривено пепелом. То значи да би сунчева светлост тешко допирала до људи и организам не би добијао довољно витамина Д који је кључан за апсорпцију калцијума. Осим тога, недостатак сунчеве светлости може утицати на производњу серотонина, што доводи до анксиозности и депресије.
„Хипотетички, ако би сваки вулкан на земљи прорадио у истом тренутку, више не би било живота на Земљи. У том смислу, то је сценарио судњег дана, али је као такав мало вероватан", закључио је др Вотсон.