Мистерија чудовишта Тули

Чудовиште Тули ‒ морско створење веома чудне грађе, са зубима на крају уског продужетка тела и великим очима смештеним са стране ‒ коначно је идентификовано

Тим палеонтолога са Унивезитета Јејл открио је да је триста милиона година стара животињица, величине свега тридесетак центиметара, припадала кичмењацима: имала је хрскавичаву нит, такозвани нотокорд и фарингијалне усеке (од којих код риба касније настају шкрге). Била је у сродству са данашњим змијуљицама.

„Невероватно ме је интригирало њено порекло. Захваљујући изузетној збирци фосила која нам је била доступна, сада имамо јасну слику како је ова мистериозна животињица изгледала", рекла је Викторија Мекој, водећи аутор студије објављене у часопису „Нејчер".

Деценијама је, међу фосилним остацима, чудовиште Тули било велика енигма. Откривено 1958. године, први пут је научно описано 1966. године, али до сада није било утврђено којој групи, односно реду животиња припада.

Чудовиште Тули званично је познато као „тулимонструм грегаријум"; назив је добило по Франсису Тулију, колекционару фосила, који је пронашао остатаке у једном рударском копу у северозападном Илиноису (САД). На хиљаде фосила чудовишта Тули нађено је међу чврстим стенама на локалитету.

Франсис Тули донирао је већину узорака Природњачком музеју Филд. Стручњаци са Филда сарађивали су на новој студији са Нациналном лабораторијом Арагон и Америчким Природњачким музејoм.

Чудовиште Тули данас у Илиноису има статус звезде. Године 1989. фосил је постао заштитни знак ове државе, али до сада нико није знао шта представља. Фосиле иначе није лако протумачити, а узорке врсте „тулимонструм грегаријум" поготово јер се међусобно веома разлукују. „Заиста је било је много бизарних нагађања, зато смо решили да употребимо све доступне технике анализе како бисмо дошли до одговора", каже коаутор студије др Дерек Бригс, који предаје на Унивезитету Јејл и ради као куратор Природњачког музеја Пибоди.

Научни тим истражио је музејску колекцију која броји две хиљаде фосилних узорака. Проучена је морфологија, и остале уочљиве каратеристике мистериозне животињице. Употребљен је најсавременији поступак анализе ‒ „снимање" хемијског састава фосила, и тако су откривена његова физичка својства. Налаз је показао да је чудовиште Тули имало фарингијалне усеке и хрскавичаву нит „нотокорд" која је имала функцију кичмене мождине. Ниједна од ових карактеристика није откривена у ранијим истраживањима. „Чудовиште Тули се умногоме разликује од својих модерних рођака, тако да не можемо да претпоставимо како је живело. Знамо да је имало велике очи и много зуба, и мислимо да се ради о предатору", објашњава Мекој.

Међутим, кључна питања остају без одговора. Нико не зна када се мистериозна животињица појавила на Земљи, или када је нестала. Њено постојање везано је само за фосилне податке са локалитета у Илиноису који су стари неких триста милиона година. „Отворили смо један мали прозор" ‒ закључио је Бригс.

Број коментара 2

Пошаљи коментар

Упутство

Коментари који садрже вређање, непристојан говор, непроверене оптужбе, расну и националну мржњу као и нетолеранцију било какве врсте неће бити објављени. Говор мржње је забрањен на овом порталу. Коментари се морају односити на тему чланка. Предност ће имати коментари граматички и правописно исправно написани. Коментаре писане великим словима нећемо објављивати. Задржавамо право избора и краћења коментара који ће бити објављени. Коментаре који се односе на уређивачку политику можете послати на адресу webdesk@rts.rs. Поља обележена звездицом обавезно попуните.

недеља, 22. септембар 2024.
26° C

Коментари

Re: Knjiga
Амазоновим „Прстеновима моћи" нема помоћи
Re: Steta
Амазоновим „Прстеновима моћи" нема помоћи
Re: Ко би свијету угодио
Амазоновим „Прстеновима моћи" нема помоћи
Knjiga
Амазоновим „Прстеновима моћи" нема помоћи
Komentar
Амазоновим „Прстеновима моћи" нема помоћи