Добар научник

Недавно објављен извештај испитивања јавног мњења „Евробарометар о перцепцији јавности о науци, истраживању и иновацији", који је спровела Европска комисија, показује да најмање половина испитаника очекује да ће наука и технолошки развој у наредних 15 година имати позитиван утицај на неколико аспеката у друштву ‒ на здравље, образовање и заштиту животне средине. Интересантно да о већини питања испитаници, у скоро свим државама Европске уније, сматрају да наука и технологија могу да имају и већи, позитиван утицај од самог понашања и деловања људи. Тако генерално, друштвена перцепција о томе шта је данас добар научник у Европи може да буде повезана са веома конструктивним вредностима у односу на друштво. Али, да ли ова позитивна перцепција може да се односи и на њихову истраживачку заједницу?

Перцепција научника унутар академске заједнице веома зависи од добро утврђених механизама вредновања. То обухвата прецизну евиденцију о академским наградама, рецензијама научних радова и о успесима у финансирању пројеката. Међу ова три аспекта, значај рецензије постаје толико пресудан да неки научници, попут Дејвида ван Дајка, постдокторанда компјутерске биологије на Вајзман институту за науку у Израелу, тврде да је довољан један алгоритам да процени вероватноћу: како постати главни истраживач само на основу публикација. Ипак, они који се уклапају у категорију „доброг научника" по садашњој евалуацији, заснованој на стручним рецензијама колега, не морају то увек и да буду. Штавише, они за које се сматра да су успешни научници могли би да имају другачији профил у будућности.

„Анализа будућих вештина на генералном тржишту рада вероватно да ће бити неопходна" ‒ пише у извештају „Будуће радне вештине 2020", који је објавио Институт за будућност (ИФТФ) ‒ независна, непрофитна стратешка истраживачка група са базом на Универзитету Феникс (САД). Ту су описани следећи критеријуми који ће се вредновати у будућности: осећај за смисао, социјална интелигенција, ново и адаптивно размишљање, међукултурна ширина, компјутерска култура, писменост у новим медијима, трансдисциплинарност, способност креирања пројекта и виртуелна сарадња. Да ли се ова анализа односи и на научнике? Неки кажу да.

„Научној заједници недостаје мушкараца и жена који могу да комбинују харизму научника ʼстаре школеʼ са бирократским вештинама које се данас траже", истиче новинар Колин Маслвејн у тексту о будућим водећим истраживачима, објављеном у часопису „Нејчер". Паралелно, добре комуникаторе унутар науке требало би наградити, закључује студија немачке „тинк танк" организације „Зиген цркл" (Siggen Circle). Имајући на уму да је јавност већински власник акција и финансијер науке и образовања у друштву, те да су потребе грађана, њихова питања и захтеви на првом месту, у публикацији под насловом „Зиген позив на акцију ‒ уобличимо научну комуникацију" наглашано је да вештине комункације могу да буду од изузетног значаја у случајевима где се интереси науке и друштва наизглед сударају. То посебно важи у моменту када брзи напредак науке постане све тежи за разумевање у јавности, или када није објашњен на разумљив начин.

Једна друга студија међународног каријерног развојног програма „Вита", базирана на интервјуима стотину истраживача који раде у Великој Британији, открива које вештине научници сматрају основним за њихове свакодневне професионалне активности, и потврђује да неке „меке" вештине ‒ попут комуникације, дисеминације, јавног ангажмана и колегијалности ‒ научници посебно тешко савладавају. „Они имају особину да буду директни и логични, али им генерално недостаје мало дипломатије", каже Елизабет Бом, саветник британског Краљевског друштва. Дакле, важност „меких" вештина није за потцењивање.

Добар научник, према мишљењу јавности, треба да има комбинацију следећих карактеристика: да веома озбиљно приступа науци ‒ понавља експерименте уколико је потребно, представља негативне резултате и жели да дели сазнања. Добар научник је неко ко предаје и шири знање; неко ко верује да су образовање и наука важни за друштво и обрнуто; успешна, али скромна и комуникативна особа која има критички став; неко ко прихвата да је грешити људски. И, можда најважније, добар научник је неко ко зна да количина објављених радова не може да буде једини начин вредновања. Јер, са друге стране, велики део јавности развија критичку свест о науци, и наш свакодневни живот све више зависи од науке.