Јубилеј студијске групе Биохемија на Хемијском факултету у Београду

Од шездесетих година прошлог века, студенти хемије на Београдском универзитету уче биохемију. Од дисциплине у оквиру предмета Хемија природних производа, преко посебног биохемијског усмерења будућих дипломираних хемичара, последипломских студија, до оснивања посебне студијске групе ‒ протекло је више од двадесет година.

Студенти хемије на Београдском универзитету уче биохемију од шездесетих година прошлог века. Од дисциплине у оквиру предмета Хемија природних производа, преко посебног биохемијског усмерења будућих дипломираних хемичара, последипломских студија, до оснивања посебне студијске групе ‒ протекло је више од две деценије.

Прва генерација студената уписана је школске 1987/1988. године. Од тада популарност Катедре за биохемију не опада међу студентима.

„Развој Катедре за биохемију Хемијског факултета одвијао се кроз развој биохемије као научне дисциплине и кроз развој студијских програма од биохемијских предмета до посебне студијске групе. Њене темеље су поставили професори Ђорђе Стефановић и Бојана Грујић Ињац. Наставни план и програм осмислили су професори Хемијског и Биолошког факултета", рекла је Марија Гавровић Јанкуловић, шеф Катедре за биохемију.

Др Весна Никетић, дугогодишња професорка Катедре, учествовала је и у њеном оснивању.

Објашњава да је у прошлости било уобичајено да сваки хемијски департман има неку особеност: „У то време хемија на другим универзитетима била је више окренута физици, физичкој хемији, квантној хемији. Понос београдске хемије била је наша посвећеност хемији природних производа. Много сарадника и колега је истраживало на овом пољу, имали смо посебан предмет Хемија природних производа, а биохемија је била њен део. Када се Хемијски институт поделио на више катедри, имали смо критичну масу да оформимо посебну Катедру за биохемију. Иницијатива да се оформи нова студијска група потиче из 1981. године, али је било потребно пуних пет година да се то и учини".

Истраживања у лабораторијама новоосноване катедре пратила су „научна дешавања" најзначајнијих истраживачких центара широм света.

Ту су се секвенцирали протеини, упознавали ензими, њихова активност и примена, истраживале нуклеинске киселине и порекло живота, радила изузетно напредна микробиолошка истраживања.

"Катедра за биохемију настала је природним процесом еволуције"

Студијска група за биохемију од почетка је припадала и Хемијском и Биолошком факултету.

Наставним планом предвиђено је да студенти слушају предавања професора са оба факултета, и да у оквиру хемијских, биолошких и биохемијских предмета изучавају њихове хемијске и биолошке аспекте. Такав систем се задржао и до данас.

Студентима није лако, али добијају веома добро образовање. Професори и њихови сарадници успевају да задрже квалитет наставе и високе критеријуме, тако да су студенти биохемије са Хемијског факултета у Београду веома радо виђени у истраживачким институцијама широм света.

„Катедра за биохемију настала је природним процесом еволуције", рекла је др Никетић, и додала да је са друге стране веома важно да се у најповољнијем моменту нашла група људи која је тимским радом остварила овај пројекат, у коме је свако допринео оним у чему је био најбољи.

Посебни изазови су пред новом генерацијом наставника: морају да одшколују биохемичаре који познају најновије технике рада и могу одмах да се укључе у истраживачке тимове било где у свету, али и да им омогуће стицање вештина које могу да се примене и мимо струке.

„Чека нас даље усаглашавање са европском регулативом. Радимо и радићемо и даље на усклађивању студијског плана и програма на свим нивоима према потребама тржишта, а имамо и јако важан задатак: унапређење положаја струке ʼбиохемичарʼ на тржишту рада и усклађивање са потребама привреде", закључила је др Марија Гавровић Јанкуловић.

Број коментара 0

Пошаљи коментар

Упутство

Коментари који садрже вређање, непристојан говор, непроверене оптужбе, расну и националну мржњу као и нетолеранцију било какве врсте неће бити објављени. Говор мржње је забрањен на овом порталу. Коментари се морају односити на тему чланка. Предност ће имати коментари граматички и правописно исправно написани. Коментаре писане великим словима нећемо објављивати. Задржавамо право избора и краћења коментара који ће бити објављени. Коментаре који се односе на уређивачку политику можете послати на адресу webdesk@rts.rs. Поља обележена звездицом обавезно попуните.

среда, 24. април 2024.
10° C

Коментари

Istina
Зашто морамо да славимо Осми март
Re: Ministarka zdravlja????
Акушерско насиље – чије је ћутање неопростиво
Мајка
Акушерско насиље – чије је ћутање неопростиво
Rad s ljudima
Акушерско насиље – чије је ћутање неопростиво
'Ako smo pali, bili smo padu skloni.'
Акушерско насиље – чије је ћутање неопростиво