Вежбањем смањујемо ризик од малигних обољења

Студија, која је обухватила више од милион испитаника, открива да они који су упражњавали више физичких активности у слободно време, имају драстично смањен ризик од развоја малигних тумора.

Посматрано у процентима, активнији људи имају 27% мање „шанси" да оболе од рака јетре, 26% од рака плућа, а 23% је мања вероватноћа да ће оболети од рака бубрега.

Умерено вежбање најбоља је превентива и за малигнитете ендометријума, дебелог црева, главе, врата, бешике и рак дојке. Када се проценти генерализују, активним животом смањујемо ризик од било које врсте рака за седам одсто.

Др Марили Гамон, која је била ангажована на спровођењу истраживања, истиче да такви узбудљиви налази „наглашавају значај слободног времена и физичких активности, у смислу стратегија које можемо предузети у борби против канцера".

Истраживачи су спојили податке дванаест америчких и европских студија спроведених од 1987. до 2004. године, како би упоредили нивое физичке активности са инциденцом 26 врста рака.

У једанаест година праћења, посматрано је 1,4 милиона учесника, од којих су идентификована 186 932 оболела од неке врсте рака.

Претходна истраживања показала су да само два и по сата умерене активности недељно могу да потисну различите упале у телу за које се верује да доприносе болести.

"Одвојити се од кревета" и водити активан живот 

У студији која је спроведена на водећем лондонском универзитету УЦЛ, показало се да мање ʼмаркера запаљењаʼ у крви имају средовечни учесници истраживања (њих 4 000) који су се „одвојили од кревета" и постали активнији.

Ниво упале био је нижи и код испитаника који су у пензији, али који су били физички активнији у поређењу са онима који су се кретали релативно мало и ретко.

Нова истраживања, објављена на порталу „ЏAMA интернал медисин" показују да је физичка неактивност (недовољна активност у односу на препоручену) заједничка особина за отприлике 51 посто становника САД, и 31 посто светског становништва.

Др Стивен Мур, епидемиолог Националног института за рак у Мериленду, каже: „Ти резултати би требало да унапреде промовисање физичке активности као ʼкључне компонентеʼ становништва широм света, уз превенцију и контролу рака."

Међутим, како је рекао, „не може у потпуности искључити могућност да исхрана, пушење и други фактори нису утицали на резултате истраживања". Др Мур је такође упозорио да је студија користила податке добијене од самих испитаника, што значи да је, могуће, било и неких грешака у одговорима.