Свестрани интелектуалци - први српски психолози

Крајем 19. века почиње прво систематско изучавање психолошких проблема експерименталним методом и квантитативним утврђивањем. Психологија се у нашој земљи развијала споријим темпом у односу на државе које су предњачиле у продукцији психолошких истраживања, али су први психолози са наших простора били цењени и на међународној научној сцени.

Интелектуална залеђина психологије полако се изграђивала још у античком добу, када су људи почели да се баве питањима сопственог духа и свести. Такав приступ се изражавао кроз рефлексије о природи, духу, врлинама и другим особинама човека. Психологија је била врло блиска филозофији.

Савремена психологија садржи заправо два велика извора: један је филозофија, а други су природне науке. Као наука, психологија се оформљавала постепено, користећи у свом успостављању моделе из филозофије и разних природних наука.

Крајем 19. века јављају се и видљива одређења психологије као самосталне науке. Почиње прво систематско изучавање психолошких проблема експерименталним методом и квантитативним утврђивањем. Развија се психофизика ‒ прва емпиријска психолошка дисциплина. Користила је метод из физиологије тог времена и настојала да утврди филозофски проблем ‒ однос физичког и психичког.

У то време појављује се и човек који први сам себе назива психологом: Вилхелм Вунт, који оснива прву психолошку лабораторију 1879. године у Лајпцигу. Тај датум се обично узима као почетак психолошке науке.

Психологија се у нашој земљи развијала споријим темпом у односу на државе које су предњачиле у продукцији психолошких истраживања, а то су: Немачка, Енглеска, Русија, односно Совјетски Савез, Француска и САД.

Развој психологије на нашем простору обично се дели на три периода: први период (1835 ‒ 1905), након чега следи период емпиријске психологије (1905 - 1953) и период савремене научне психологије.

Брана Петронијевић - научник светског реномеа

Брана Петронијевић рођен је 1875. године у Совљаку код Уба. Гимназију у Београду завршио је као најбољи ђак и одличан познавалац језика, који има јаку мотивацију да савлада јаз између Србије и Европе. Студирао је у Бечу а докторирао у Лајпцигу.

Због метафизичке оријентације, коју је држао као предавач психологије на Великој школи (која у то време прераста у Универзитет), доживљава критике, услед чега одлази у Берлин, па у Беч. У Енглеској и Француској у наредном периоду непрестано објављује и после Првог светског рата враћа се у Србију као признат и познат научник светског реномеа.

Ангажовао се у оснивању Групе за психологију, бавио се математиком, палеологијом, филозофијом... Његова најзначајнија дела су: „Опажања дубине", „Основи емпиријске психологије", „Спиритизам", „Лобачевски и Бољај ‒ прилог вишој психологији".

Борислав П. Стевановић - ревизија скале за мерење интелигенције

Борислав Стевановић је рођен 1891. године у Алексинцу. На Филозофском факултету студирао је филозофију код Бране Петронијевића. Био је један од 1300 каплара; први ʼчистиʼ психолог по интересовањима и аспирацијама. Последипломске студије психологије завршио је у Лондону на Кингс колеџу.

На Београдском универзитету предавао је општу, дечју и педагошку психологију. Тридесетих година прошлог века са сарадницима је урадио Београдску ревизију Бине‒Симонове скале за мерење интелигенције. Био је шеф Катедре за психологију и декан Филозофског факултета у Београду. Био је члан Српске академије наука и уметности.

Преминуо је 1971. године у Београду. САНУ је 1973. године објавила Споменицу посвећену преминулом академику Бориславу Стевановићу а Друштво психолога Србије установило је награду која носи његово име.

Објавио је више научних радова: „Квалитативна анализа појма интелигенције", „Квантитативна анализа појма интелигенције", „Развиће дечије интелигенције и Београдска ревизија Бине‒Симонове скале" (1934)...

Живорад Васић - Жижа ‒ продор психологије у војску

Живорад Васић рођен је 1912. године у Књажевцу. Године 1952. године напушта место предавача на Филозофском факултету и почиње да ради у Ваздухопловно-медицинском институту Југословенског ратног ваздухопловства у Земуну, где је са сарадницима створио модерну ваздухопловну психолошку службу. Психологија је захваљујући његовом раду успела да по први пут продре у војску. Заслужан је за увођење клиничке психологије.

Преминуо је 1966.године. Иако иза себе није оставио ниједну књигу, за њим су остали бројни обимнији радови. Награда која носи његово име додељује се сваке године за успешно популарисање психолошке науке.

Број коментара 0

Пошаљи коментар

Упутство

Коментари који садрже вређање, непристојан говор, непроверене оптужбе, расну и националну мржњу као и нетолеранцију било какве врсте неће бити објављени. Говор мржње је забрањен на овом порталу. Коментари се морају односити на тему чланка. Предност ће имати коментари граматички и правописно исправно написани. Коментаре писане великим словима нећемо објављивати. Задржавамо право избора и краћења коментара који ће бити објављени. Коментаре који се односе на уређивачку политику можете послати на адресу webdesk@rts.rs. Поља обележена звездицом обавезно попуните.

субота, 20. април 2024.
6° C

Коментари

Istina
Зашто морамо да славимо Осми март
Re: Ministarka zdravlja????
Акушерско насиље – чије је ћутање неопростиво
Мајка
Акушерско насиље – чије је ћутање неопростиво
Rad s ljudima
Акушерско насиље – чије је ћутање неопростиво
'Ako smo pali, bili smo padu skloni.'
Акушерско насиље – чије је ћутање неопростиво