Стевија - "слатка трава" у коју и даље сумњамо

Од 2011. године, када је званично одобрен природни заслађивач од екстракта стевије, у јавности се стално поставља исто питање: да ли је та биљка заиста безбедна за наше здравље? Док здравствене организације уверавају да је стевија најздравија замена за шећер, најновије студије наговештавају да њене есенције могу бити најефикаснији лек за лајмску болест.

Стевија (Stevia rebaudiana) је биљка из породице хризантема коју су племена Јужне Америке открила још пре два века. Европљани су њена слатка својства спознали много касније: француски хемичари су 1931. године први пут изоловали слатке супстанце из њеног лишћа, након чега је и произведен природни заслађивач који данас можемо купити у скоро свакој продавници.

После више од три деценије клиничких истраживања утврђено је да слатке компоненте стевије имају све оне особине које су научници годинама покушавали да хемијским процесима постигну код вештачких заслађивача: двеста пута су слађе од шећера, немају калорије, стабилне су на високим температурама, безбедне за децу, труднице, и пре свега, за људe са дијабетесом типа 2.

Контрадикторне студије о безбедности

Године 2011. у часопису за фармакологију „The Journal of Pharmacology & Pharmacotherapeutics" (који прати најновије светске клиничке студије), објављено је да стевија изазива неплодност и повећава ризик од малигних обољења. Нешто касније, у истом часопису, упозоравали су да сладак укус заслађивача (па и стевије) отвара апетит, те тако, избегавајући шећер, ми заправо уносимо више калорија.

Токсиколози Универзитета у Калифорнији приметили су (приликом експеримента на животињским генима) да елементи стевије изазивају мутације ДНК, које би даље могле да изазову рак.

Поменуте студије демантоване су истраживањима водећих здравствених организација, о чему је (на једној од радионица београдског Фестивала здравља), говорила и др Гордана Ристић, која у Хановеру ради на безбедности хране.

Др Ристић је објаснила да је Америчка управа за храну и лекове (The U.S. Food and Drug Administration ‒ FDA), иначе институција са врло ригорозним критеријумима, јасно демантовала поменута нагађања о штетности стевије.

Након лабораторијских испитивања утврђено је да одрастао човек може дневно уносити количину стевије која замењује 45 коцки шећера, и да му то неће штетити наредних седамдесет година.

Европска управа за безбедност хране (EFSA) и Европска комисија објавиле су, такође, да стевија није токсична ни канцерогена, те да нема утицаја на репродуктивно здравље.

Нова истраживања

Истраживачи Департмана за биологију и заштиту околине Универзитета Њу Хејвен сматрају да би екстракт стевије могао да буде до сад најефикаснији лек за лајмску болест.

На основу досадашњих испитивања, екстракт биљке уништавао је бактерију Borrelia burgdorferi много брже од стандардних антибиотика.

У случају да клиничке студије потврде то својство стевије, оболели од лајмске болести имаће бржи и сигурнији опоравак (после престанка обичне антибиотске терапије често се дешава да се бактерије врате).

С друге стране, истраживачи Корнел међународне баште биља и корова открили су како да отклоне горку компоненту, која се до сада осећала у заслађивачима на бази стевије. Откриће ће само добринети досадашњем комерцијалном успеху биљке.

Као и у многим другим случајевима, на самим потрошачима је да буду мудри и „снађу се" у мору опречних тврдњи везаним за безбедност стевије. Једно је сигурно: производи са стевијом знатно су обогатили исхрану дијабетичара, и пружили до сад најприроднију замену за шећер и вештачке заслађиваче.

Број коментара 4

Пошаљи коментар

Упутство

Коментари који садрже вређање, непристојан говор, непроверене оптужбе, расну и националну мржњу као и нетолеранцију било какве врсте неће бити објављени. Говор мржње је забрањен на овом порталу. Коментари се морају односити на тему чланка. Предност ће имати коментари граматички и правописно исправно написани. Коментаре писане великим словима нећемо објављивати. Задржавамо право избора и краћења коментара који ће бити објављени. Коментаре који се односе на уређивачку политику можете послати на адресу webdesk@rts.rs. Поља обележена звездицом обавезно попуните.

петак, 20. септембар 2024.
20° C

Коментари

Re: Knjiga
Амазоновим „Прстеновима моћи" нема помоћи
Re: Steta
Амазоновим „Прстеновима моћи" нема помоћи
Re: Ко би свијету угодио
Амазоновим „Прстеновима моћи" нема помоћи
Knjiga
Амазоновим „Прстеновима моћи" нема помоћи
Komentar
Амазоновим „Прстеновима моћи" нема помоћи