Зашто смо толико опседнути интелигенцијом своје деце

Зашто децу у најмлађем узрасту шаљемо у ʼпосебнеʼ школе, где одрастају са вршњацима који су виђени као „успешнији у друштву“, а при том, не размишљамо о њиховом нормалном окружењу и социјализацији? Зар не би требало да испред тога ставимо њихову емотивну интелигенцију, етику и однос према раду, управо у годинама када се формирају? Зар њихово нормално и несметано одрастање није приоритет у односу на изолованост ʼод раних ногуʼ? То су нека важна питања из области образовања која је познати писац Питер Тејт поставио у британском "Телеграфу"

Рани тестови за утврђивање степена интелигенције (IQ) започети су још почетком двадесетог века , а сврха је била да се открију потешкоће које деца могу имати током развоја, те да се исте предупреде или спрече.

Француски психолог Алфред Бинет, као и многи други, тврди да се интелигенција развија под утицајем различитих фактора. Такође, интелигенција сама по себи није мерило успеха. Господин Бинет истиче да је упознао многе особе које су имале висок степен интелигенције, али које у стварном животу нису много постигле.

Требало би да се забринемо што академске заједнице врше огроман притисак на децу у најранијем узрасту. Чињенице показују да су велике штете, пре свега на емотивном пољу, нанете деци која су врло рано била одвојена. Оно што је најбитније, додаје психолог, јесте развој дечије личности, става; важна је радна етика, њихова способност да уче од других, а треба развијати и радозналост, ентузијазам и осећај за сврху.

Овакво рангирање људи према степену интелигенције спада у домен етике и биоетике, науке која у себи обухвата и филозофију, право, етику, медицину...

Како етичари наглашавају, управо се данас у области интелигенције врше бројна испитивања и нуде различита ʼрешењаʼ (попут похађања скупих школа од најранијег детињства), која би утицала на социјално раслојавање и онемогућила да се деца из сиромашних средина подједнако развијају и учествују у друштву као деца богатих.

Етика указује на бројне злоупотребе у медицини ‒ у свету познате још од развоја еугенике (као посебне области), која је свој замах добила у времену нацизма.

Када читамо сличне садржаје на интернету или у другим медијима испитајмо прво наш етос, сетимо се историје и историјских личности, погледајмо окружење, па тек онда доносимо закључке. Ставови који су изречени олако, који истичу једну групу људи, имају несагледиве последице како за појединца тако и за читаву друштвену заједницу.

О односу етике и медицине можете сазнати више у емисији „Филозофија и медицинска етика", на Јутјуб каналу РТС-а.

Број коментара 4

Пошаљи коментар

Упутство

Коментари који садрже вређање, непристојан говор, непроверене оптужбе, расну и националну мржњу као и нетолеранцију било какве врсте неће бити објављени. Говор мржње је забрањен на овом порталу. Коментари се морају односити на тему чланка. Предност ће имати коментари граматички и правописно исправно написани. Коментаре писане великим словима нећемо објављивати. Задржавамо право избора и краћења коментара који ће бити објављени. Коментаре који се односе на уређивачку политику можете послати на адресу webdesk@rts.rs. Поља обележена звездицом обавезно попуните.