3Д штампа ‒ нови тест за човечанство

Након десет година истраживања, амерички научници су, помоћу посебног биоштампача, одштампали мишићно и коштано ткиво, хрскавицу и људско уво. Верују да ће за неколико година развити технологију за штампање ʼживихʼ органа, стабилних за трансплатацију.

Компанија „Органово" почеће са комерцијалном производњом модела јетре, чије ћелије за сада опстају до 40 дана. Овакви тест-органи не могу још увек да замене праве, али се користе за испитивање нових лекова. Џејмс Ју, стручњак Медицинске школе „Вејк форест", развио је штампач који израђује кожу и директно је наноси на опекотине.

Захваљујући скенеру који сними дубину ране, штампач тачно одреди колико је ћелија епитела потребно да би се повреда затворила. Истраживачи са Харварда напредују у ʼпроизводњиʼ крвних судова, а у развијеним медицинским центрима већ неколико година користе 3Д моделе органа како би се боље припремили за операције и захтевне процедуре. Помоћу „три-де" технологије штампа се иначе недоступна и скупа медицинска опрема, а Ли Кронин, хемичар Универзитета у Глазгову, најавио је и будућност 3Д штампања лекова.

За разлику од традиционалних протеза, које су веома скупе, 3Д штампачи омогућавају врло повољне и креативно дизајниране протетичке руке или шаке, што посебно значи млађим пацијентима.

Највише очекујемо од 3Д биоштампача, јер већ сада мењају токове медицине, но не треба потцењивати ове технологије ни у другим научним областима. У Америчкој свемирској агенцији НАСА креирали су посебан модел 3Д штампача, како би посада могла да штампа резервне делове чак и у свемиру.

Далеко од нових технологија

Могућности нове технологије јесу безграничне, али се на нашим просторима, за сада, 3Д штампачи примењују углавном приликом тестирања нових производа. Стефан Симић, власник компаније која се бави 3Д штампом, успешно сарађује са страним фирмама, али покушава да едукује и наше предузетнике: 

„У Србији је то још увек нова ствар. Рецимо, у току пословања наше фирме (сад је четврта година), највећи проблем је да приближимо ту технологију људима који заиста могу да је искористе и унапреде квалитет, брзину или новчану вредност производа. Код нас је врло ниска свест о тој технологији".

У Стефановој радионици затекли смо импозантну 3Д макету тврђаве и неколико архитектонских модела са финим луковима, које не би могли да израде без 3Д технологије. Објаснио нам је да се највише баве развојем нових производа: „Замислите, рецимо, да нека фирма хоће да ʼизбациʼ свој таблет или мобилни телефон, или било какав уређај који захтева спој електронике или неког кућишта. Да би се све то објединило пре производње (да би се проверили сви аспекти тог уређаја), мора се направити прототип који осликава финално стање.

Такође се бавимо израдом макета. 3Д штампа је донела ту револуцију зато што је време израда макета знатно смањено ‒ оно што се некад радило месецима, сад се може урадити за неколико дана".

3Д рестаурација

Златара Зорана Миљеновића дуго је интригирала дигитална технологија. Премда је био врло успешан у свом занату, одређена открића инспирисала су га да се потпуно посвети 3Д скенерању и штампи. Наиме, открио је да помоћу добре дигиталне опреме може допринети очувању наше културне баштине. Користећи 3Д скенер, забележио је пропорције многих споменика у Београду, а његов дигитални снимак био је кључан у реконструкцији украдених делова београдске Чукур чесме.

У емисији „Све боје живота" Зоран је показао и умањену 3Д скулптуру Чукур чесме, која у сваком детаљу подсећа на оригинал. Објаснио је како су помоћу 3Д скенера и штампача, успели да реконструишу оштећену фигуру чесме: „У сарадњи са вајаром који је склопио оне делове који су постојали (исправљао их је мучећи се данима), дошли смо до фигуре где смо видели који делови фале. Затим смо у 3Д програму те недостајуће делове исекли, извадили и направили фајлове за штампање. Те делове смо одштампали идентично ʼједан према једанʼ, тако да се сада ништа не примећује на фигури, изгледа потпуно идентично, како је и било пре ломљења".

Зоран је у 3Д технологији обрадио оригиналну бисту Стевана Раичковића и тако израдио одговарајућу реплику за почасно место на Калемегдану.

„Мислим да је породица дала бисту која је била малих димензија у односу на ону која је требало да буде на Калемегдану. Ми смо нашим скенером снимили бисту, увећали је за величину која је била потребна за излагање на Калемегдану, да бисмо, после скенирања, иштампали увећани модел, са којег је вајар скинуо отисак и излио нову бисту. Ето, значи, спрега нове технологије и ливачког заната.

Нове технологије увек су својеврстан тест за човечанство. Просечан 3Д штампач може се набавити за свега три стотине долара. Употреба ‒ слободна. У Америци већ постоји сајт на коме се могу преузети фајлови за штампање пиштоља. Остаје нам само да сачекамо и видимо да ли ће „три-де" штампа продужити људски век и унапредити културно стваралаштво, или ће постати само још једна карика у индустрији аутомобила и оружја.