Крег Рајт открио да је творац биткоина

Рајт је открио свој идентитет за три медијске куће - „Би-Би-Си", „Економист" и „Џи-Кју" (GQ). Приликом састанка са „Би-Би-Сијeм", Рајт је дигитално шифровао поруке, служећи се кључевима за шифровање створеним у раним данима развоја биткоина. Кључеви су неодвојиво везани за блокове биткоина за које се сматрало да их је „ископао", тј. створио Сатоши Накамото.

„Ово су блокови који су коришћени за слање десет биткоина Халу Финију јануара 2009. године, што је била прва трансакција биткоина" ‒ рекао је Рајт током своје демонстрације, уз напомену ‒ „ја сам био водећа особа, иако су ми други помагали".

Рајт је објаснио да је намерно давао информације којима ће навести друге да криптографски закључе како је он Сатоши Накамото.

Недуго после Рајтове објаве, Гавин Андерсен, водећи научник Биткоин фондације, путем блога је подржао тврдњу: „Верујем да је Крег Стивен Рајт особа која је изумела биткоин".

Међутим, има оних који нису уверени Рајтовим тврдњама и техничким доказима. У чланку о Рајту, објављеном у „Економисту", речено је да још увек није одговорено на важна питања поводом тога да ли је он био Сатоши Накамото. Поред тога, многи који су имају везе с биткоинима изражавају своје неповерење преко друштвених мрежа и захтевају још доказа. Неки од криптографа и девелопера који су анализирали пружене податке, наводе да су имали потешкоћа у добијању доказивих информација на основу њих. Експерт за безбедност Ден Камински навео је да је процедура готово „пакосно отпорна" на потврђивање.

Како биткоин функционише 

Биткоин се обично дефинише као нова врста валуте.

Биткоине треба разумети као виртуелне токене, не материјане новчиће или новчанице. Ипак, као и у случају других валута, његова вредност одређена је тиме колико су људи вољни да размене за њу. Како би се извела трансакција биткоина, неопходно је предузети „минирање" или „ископавање" ‒ процес у којем рачунар решава захтеван математички проблем са шездесетчетвороцифреним решењем. Сваки решен задатак производи један биткоин, а као награду, „рудар" добија нове биткоине. Људи се на тај начин подстичу да производе рачунарску снагу обраде како би решили задатке. Како би се надоместила растућа снага рачунарских чипова, тежина задатака је тако подешена да обезбеди стабилан проток биткоина сваког дана.

Да би добио биткоин, корисник мора поседовати биткоин адресу, низ од 27 до 34 броја, која служи као врста виртуелног поштанског сандучета преко којег се биткоини шаљу. Будући да ове адресе нису регистроване, свако може да их користи анонимно приликом трансакција. Адресе се чувају у биткоин новчаницима, преко којих се управља штедњом. Они фунцкионишу као приватни рачуни у банкама, с тим што нестанак података доводи до нестанка уштеђених биткоина.

Хоћу да радим

Излажењем у јавност, Крег Рајт се нада да ће окончати нагађања у медијима поводом идентитеа Сатошија Накамота. „Њујоркер", „Фаст компани", „Њузвик" (Newsweek) и многе друге медијске куће спровеле су подробна истраживања у потрази за творцем биткоина и навеле разне људе као потенцијалне кандидате.

У децембру 2015. године часописи „Вајрд" (Wired) и „Гизмодо" навели су Рајта као кандидата након што су примили наводно украдене документе који упућују на његов анагжман на пројекту. По изласку ових чланака, власти Аустралије извеле су претрес Рајтовог дома. Аустралијска пореска управа навела је да је претрес спроведен поводом дугосежне пореске истраге и да није имала везе с биткоином. Када је Рајт испитан поводом претреса, изјавио је да је са пореском управом сарађивао у потпуности. „Адвокати преговарају с њима о томе колико сам дужан да платим", рекао је.

Биткоини се данас прихватају као начин плаћања за широки спектар добра и услуга - од међународних новчаних трансакција до откупа за подакте шифроване рачунарским вирусима. Тренутно постоји око 15,5 милиона биткоина у оптицају. Сваки вреди отприлике 449 долара.

Сматра се да је Сатоши Накамото сакупио око милион биткоина, што би значило да је његова нето вредност, када би се превела у готовину, била око 450 милиона долара.