„CV неуспеха“ - зашто су важни наши промашаји?

Јоханес Хаусхофер, асистент за психологију и односе с јавношћу на Принстон универзитету, одлучио је да покаже да су наши „невидљиви" неуспеси и пропусти важан део завојитог пута каријере. Саставио је, стога, списак неуспеха које је доживео у својој академској каријери и објавио га на својој званичној академској страни, уз податке основне радне биографије.

 Листу неуспеха поделио је у одељке:

‒ академски програми које нисам добио;

‒ академске позиције и стипендије које нисам добио;

‒ одбијени радови у академским часописима;

‒ фондови за истраживања које нисам добио.

Постоји много оних „нисам добио" у том документу, као што их и свако од нас има.

„Много тога што сам покушао нисам успео", пише искрено Хаусхофер у уводу свог резимеа, и додаје да те неуспехе углавном не примећују, док су успеси очигледни.

„Приметио сам да други због тога имају утисак да ми је већина ствари у каријери била наклоњена. Они су стога склонији да неуспехе припишу себи, а не чињеници да су околности непредвидиве; пријавни формулари за конкурсе често су пуни бесмислица, а дешава се, такође, да чланови селекционих комисија имају лош дан. Овај ʼCV неуспехаʼ представља покушај да се успостави равнотежа између успеха и неуспеха и покаже другачији поглед на радно искуство", закључује асистент са Принстона.

Тумачећи листу својих професионалних неуспеха, Јоханес помиње диван чланак Мелани Стефан, који га је инспирисао да објави „негативну радну биографију".

Мелани, која иначе предаје на Факултету за биомедицинске науке Универзитета у Единбургу, навела је у чланку да се осећала пораженом када су је одбили на конкурсу за одређени студијски програм.

„Истог дана", пише Мелани, „објављено је да фудбалски феномен Роналдињо неће играти за бразилску репрезентацију". Тада је помислила да је и она попут Роналдиња, али то јој, каже, није донело велику утеху. „Ниједан научник не ужива у оваквим поразима, зато их често кријемо. С друге стране, очекивано је да вас одбију на оваквој врсти конкурса, будући да само 15% пријављених добије позитиван одговор", истакла је професорка из Единбурга.

Тада је схватила да радна биографија не показује већину њених академских напора ‒ не спомињу се испити које је пала, неуспешне пријаве за докторске студије, или радови који никад нису прихваћени и објављени.

Попишите сваку неуспелу пријаву, одбијену донацију... 

Слично се дешава и на њеним јавним наступима: „На конференцијама говорим о пројекту који је успео, а не помињем многе који нису."

Она закључује да у другим струкама људи ипак не могу да сакрију своје неуспехе (што није случај у академским каријерама). Помињући пример Роналдиња који није позван у репрезентацију, она закључује да су јавни неуспеси можда и добра ствар ‒ дају пример младим играчима шта значи бити фудбалер и како да се носе са својим неуспесима.

На крају, научница из Единбурга предлаже својим академским колегама да саставе алтернативне радне биографије: „Попишите сваку неуспелу пријаву, одбијену донацију, или академски рад. Ако можете и успете ово да објавите, биће то вероватно много дужи попис од оног који се налази у вашој званичној „листи успеха". То ће вам на први поглед изгледати депресивно, али ће вас подсетити на истине које недостају и суштину онога што значи ʼбити научникʼ. То што напишете може инспирисати колеге да се снађу након неуспеха и почну изнова".