Мозгалице и штрикање добри за здравље

Ко је могао да претпостави да компјутерске игрице не служе само губљењу времена (наравно, не све, већ само оне које се сврставају категорију „мозгалица")? Наиме, игрице осмишљене на научној основи имају задатак да унапреде меморију, пажњу, брзину и способност решавања проблема.

Бил Фергусон, уредник у часопису „Игре за здравље" (Games for Health Journal) сматра да „игрице морају бити превентивне, попут оних које људима помажу да превазиђу лоше навике у исхрани, које доводе до гојазности". Фергусон напомиње да су уобичајене компјутерске игрице допадљиве не само због забавне компоненте већ и зато што нам омогућавају да се такмичимо и не успемо, што подстиче наше напоре да будемо бољи.

Када је о здрављу реч, истраживања показују да игрице могу да утичу и на аспекте живота који су много важнији од забаве, као што је, на пример, унапређење меморије.

Побољшано памћење и повећање самопоуздања

Студија спроведена на Станфорд универзитету бавила се децом која су услед рака добила оштећења мозга. Реч је о проблемима са меморијом и размишљањем, али и тешкоћама у организацији, решавању проблема, контроли понашања и емоција, пажњи, планирању.

После четрдесет тренинга можданих способности у периоду од осам недеља, показало се да деца показују боље функције мозга него пре третмана. Основна порука тих и сличних студија јесте да је мозак веома прилагодљив ‒ чак и после оштећења његова функција се може унапредити вежбом.

Важно је остати ментално активан како би се смањили негативни ефекти старења, болести, повреда. Да би се постигли резултати, неопходна је, ипак, редовна и доследна вежба.

„Мозгалице" могу помоћи људима да лакше управљају својим емоцијама. Испитаници који су учествовали у истраживању спроведеном на Калифорнијском унивезитету рекли су да су се после свакодневног полусатног „играња мозгалица" лакше носили са стресом, негативним емоцијама, па и симптомима депресије.

Карактеристика депресивног размишљања је да људи непрестано размишљају о одређеном проблему на неконструктиван начин. Током спровођења студије примећено је да се таквим начином размишљања окрећемо ка фокусирању на решење.

Присталице „мозгалица" наглашавају да такве активности повољно утичу на јачање воље, побољшање памћења, креативније решавање проблема. Ипак, да би се резултати прелиминарних студија могли сматрати релевантним неопходно је више истраживања.

Неки стручњаци су скептични када је реч о позитивним ефектима игрица. Међу њима је и Џесика Гран, неуролог Универзитета Западног Онтариjа у Канади, која сматра да људи постижу боље резултате у оним областима које вежбају: „Наше истраживање показало је да после шест недеља вежбе они боље обављају само оне задатке за које су радили вежбе. То се односи и на оне који су независно од истраживања вежбали много више него што смо од њих тражили".
Наравно, чак и ако не унапредите своје способности, довољно је што ћете, играјући мозгалице, бити задољни и уживати у њима.

Клот фркет

Познато је да различите мануелне активности повољно утичу на наше менталне способности. Штрикање се, на пример, повезује са медитацијом. Бетан Коркхил, заговорница терапијског штрикања, недавно је на интернету спровела анкету у којој је учествовало више од три хиљаде љубитеља ручног рада.

Више од половине учесника одговорило је да се осећају срећније после штрикања. Многи чак признају да се штрикањем и баве првенствено због релаксације и ослобађања од стреса.

Неки истраживачи сматрају да мануелне креативне активности нарочито активирају делове мозга које, „захваљујући" модерним технологијама, све мање користимо. Истраживања Керол Ламберт, која се као неуролог бавила проучавањем депресивних стања путем магнетне резонанце, упућују на снажну повезаност физичког рада и осећаја задовољства.

Према њеном мишљењу, радећи покрећемо унутрашњи циклус осећаја за награђене напоре, што активира допамин, ендорфин и серотонин ‒ неуротрансмитере „одговорне" за осећај задовољства.