Протеини - колико је довољно?

Протеинске дијете попут Аткинсон или "палео" дијете популарне су како код спортиста тако и код оних који нису превише физички активни. Такве дијете подразумевају унос великих количина рибе, меса, јаја, сира и орашастих плодова а циљ је, углавном, да се брзо смрша.

У Великој Британији 37 одсто људи верује да протеини помажу у процесу мршављења док 43 одсто жена свесно уноси више протеина како би спречиле гојење.

Ипак, научници сугеришу да људи који уносе више протеина, имају већи ризик од оболевања од канцера и дијабетеса. Упозоравају да исхрана без довољно влакана из воћа и поврћа, може да изазове опстипацију или друге здравствене проблеме узроковане недостатком витамина.

Протеини су потребни за раст и регенерацију целог организма и свакако су неопходни за нормално функционисање људског тела. Људи који не једу месо, рибу, јаја и млечне производе, треба да једу разноврсну храну на биљној бази која садржи протеине као што је соја.

Протеински додаци исхрани

Многи људи користе протеинске шејкове и друге протеинске додатке исхрани. Колико нам је протеина заиста довољно?

У Великој Британији, стручњаци саветују да је за одрасле најбоље да једу 0,75 грама протеина по килограму тежине. То значи да, ако смо тешки 70 килограма, потребно нам је око 52,5 протеина дневно. У просеку, мушкарцима је потребно око 55 грама, а женама око 45 грама протеина на дан.

Права мера може се представити и у виду две шаке намирница као што су месо, тофу, ораси, риба...Ипак, већина људи у Британији једе више протеина него што је то потребно.

Висок унос протеина лоше утиче на бубреге и кости

Нутрициониста Хелена Кроули сматра да „од повећаног уноса протеина нема никакве користи", и саветује да „појединци који троше више енергије треба да размотре како да повећају унос енергије без претераног конзумирања протеинских намирница".

Посебно је важно знати да неке од протеинских намирница нису здраве јер садрже доста масти и соли.

Вишак протеина може лоше утицати на бубреге и кости а такође, зна да изазове мучнине, упозоравају стручњаци.

Једна студија са Универзитета у Калифорнији, сугерише постојање везе превеликог уноса протеина животињског порекла са повећаним ризиком оболевања и смртности од рака код особа млађих од 65 година.

Али студија је такође дошла до следећих резултата: док код људи средњих година који конзумирају доста животињских протеина, постоји повећани ризик од оболевања и смртности од рака и дијабетеса, код старијих људи таква дијета може побољшати опште здравље.

Друга истраживања пак указују на то да протеинска дијета смањује ризик умирања од рака за 60 одсто, чак и код људи који су млађи од 65 година.

Контрадикторни резултати могу указивати на то да се не може генерализовати веза практиковања високопротеинских дијета са повећаним ризицима оболевања и смртности од рака.