Карвинг - уметност по мерилима науке

Карвинг је настао у Азији, тачније у Кини, пре две хиљаде година. Након што се проширио на Тајланд, пре неких осамсто година, створила се и најпопуларнија теорија о његовој историји на том тлу. Започела је током Лои Кратонг фестивала у 14. веку, када су се за потребе свечаности сплавови декорисали лишћем од банана и цвећем.

Године 1364, Нанг Нопамарт, једна од слушкиња краља Пра Руанг, пожелела је да створи јединствен украс за свој сплав. Изрезбарила је цвет од поврћа, користећи праву биљку као узорак, уз птицу коју је ставила уз цвет. Резбаријама је украсила сплав који се истицао међу свим другим.

 Краљ је био импресиониран изгледом и лепотом резбарења, те је одлучио да свака жена треба да научи нову уметност. Интересовање за карвинг опада све до Тајландске револуције (1932), када се уводи у основне школе, у којима ученици од своје једанаесте године (и касније, током средње школе) изучавају карвинг уметност.

Средином 20. века уметност резбарења поврћа и воћа пренета је и на остале земље, где се данас експанзивно развија. У нашу земљу дошао је у скорије време. Карвинг уметност први је у Србији презентовао Танис Имшировић ‒ на Белом двору, гастрономским фестивалима, потом и на Универзијади, резбарећи скулптуре симбола наше земље. Добитник је бројних пехара и признања, а на сваком такмичењу с правом увек осваја златну медаљу.

Како сам каже, сати и сати прведени у резбарењу и сав умор, који неминовно током рада осваја, бива заборављен са усхићењем које доноси финални производ у рукама. 

„Тајландски начин резбарења заживео је у целом свету и још увек се развија. Задржавши своју традицију, и даље раде онако како су радили пре осамсто година. Тајландски начин резбарења постао је популаран у свету зато што су Кинези на лубеницама резбарили своје хероје владаре, јунаке, а Тајланђани цвеће, животиње; правили су и птице од поврћа. Све то је атрактивније од осликавања историјских личности које имају вредност и значај само у тој одређеној земљи" ‒ појашњава Танис Имшировић, карвинг мајстор, гастроном и шеф кухиње.

Техника долази са вежбањем и искуством 

Све је више светских хотела и ресторана у којима раде професионалци задужени само за прављење стоних декорација. У Италији, Русији, Швајцарској и САД организују се курсеви карвинга. Необичну чар том умећу даје специфична техника израде.

Осим идеје и маште, квалитетан прибор је од изузетног значаја за прецизност у раду и постизање необичности облика. Сама техника долази са вежбањем и искуством.

„Постоје различити видови резбарења. Зависе од особе и личних афинитета, тако да може да резбарење може да буде и на воћу и на поврћу, на чоколади и леду, са свим хранљивим материјама које су чврстог карактера, а од којих се може правити одређени облик фигура или нешто слично" ‒ каже проф. Петар Грацун, акредитовани судија WАCS, дoдајући да је  ‒ „резбарење једна висока и веома цењена уметност, с тим што је треба прилагодити гастрономској форми како би добила још већу вредност. За резбарење у храни потребна је елеганција или прецизно урађени радови, затим композиција, естетски изглед и тако даље."

Танис Имшировић говори из искуства: „време за настанак неког рада зависи од технике, тежине и врсте шаре, као и комбинација које ћемо радити. Поједини радови, посебно када су у питању такмичарски, изискују не само неколико сати већ и неколико дана рада."

Наука и карвинг

Без прецизно израђене скице немогуће је започети поједине радове, посебно када су у питању одређен натпис, лого фирме, амблеми клубова и удружења на свечаностима. За све то потребна су и знања из математике и геометрије.

„Осим знања из хемије, биологије, математике и архитектуре, потребно је владати још неким научним областима. На пример, геометријом" ‒ потврђује Танис и даје пример ‒ „када резбарим тикву или дињу све креће од круга. Да бих урадио прецизно сваку латицу и у тачном броју, потребно је поделити круг. Затим се он дели на 6, или на 12, или на 24 дела".

Владимир Ацковић, сарадник Института за физику и ЦПН, објашњава: „Природа нас је увек фасцинирала новим облицима које нисмо баш могли да објаснимо, али модерна математика успева чак и то. У природи се то зову ʼфрактални облициʼ. Фракталне структуре су оне које се понављају, без обзира на своју скалу, како се то у математици назива. Неки облик који имамо понавља се унутар себе, и понавља, и понавља, и тако бесконачно дубоко. Таквих облика у природи има много ‒ од дрвећа и грана које се гранају, преко песка или камења, па све до неких озбиљних структура као што су, рецимо, људска плућа. Фрактални облици, за разлику од оних на које смо навикли, имају мало чуднију димензију."

Имшировић, успешни карвинг мајстор објашњава да су за освајање награда битни тежина рада и квалитет, комбинација и тежина израде шаре: „Највеће оцене добиће они који на површини лубенице представе што више различитих радова, а што компликованије изрезбарених" ‒ и закључује ‒ „циљ карвинг мајстора јесте да измисли неки свој нови рад, и на основу тога буде још један у низу који је унапредио карвинг у односу на онај стари тајландски начин".