Прање зуба бактеријама

За здравље зуба најважнија је правилна орална хигијена, која подразумева редовно прање зуба, употребу конца и интерденталних четкица.

Уз одговарајућу хигијену уста важна је и здрава исхрана, па се тако не препоручују газирани сокови и призводи са много шећера. Са једне стране, важно је оно што чинимо за здравље зуба, док, са друге стране, усна дупља сама ради на томе да се заштити.

Нова студија показала је да одређене бактерије могу зауставити, или макар ограничити, пропадање зуба. Иако „корисне бактерије" природно живе на зубима и око њих, немамо их сви довољно. Научници стога покушавају да произведу пробиотике који ће подстицати развој добрих бактерија.

Марсел Насименто и Роберт Бурн, истраживачи Универзитета у Флориди, испитују микроорганизме усне дупље који служе као пробиотици за зубе. Како би их пронашли и изоловали, узимали су брисеве бактерија код деце, узраста 2‒7 година.

Тестирали су различите врсте бактерија са намером да утврде која од њих има потенцијал да спречи пропадање зуба. Шупљине у зубима, познате као каријес, формирале су се само код неке деце.

Најперспективније резултате добили су код деце са здравим зубима. Наиме, код њих је изолована бактерија А12, која има све особине потребне за „борбу" против каријеса.

Шећер као највећи непријатељ

Зуби се кваре када се у устима накупи превише киселине која оштећује глеђ  - чврст спољашњи премаз који штити зубе. Киселе намирнице, као што су лимун и поморанџа, испуштају приликом конзумације киселе састојке. Ипак, већи део киселине долази од бактерије познате као Streptococcus mutans.

У том смислу, ако је А12 „стоматолошки Супермен", онда је највећи непријатељ зуба наведена бактерија, која користи шећер и ствара млечну киселину. Што се више шећера конзумира - то се бактерија брже развија у устима, стварајући и већу количину млечне киселине.

Кисела средина јесте неповољна и убија већину корисних бактерија. Дакле, временом S. mutans може постати доминантна популација бактерија у усној дупљи, што даље доводи до настанка каријеса или тежих облика болести усне дупље.

Новооткривена бактерија А12 има три посебне способности које ће јој помоћи да победи S. mutans у борби за здраве зубе. Прво, ствара одређене хемијске супстанце као што је водоник-пероксид, који може да убије S. mutans.

Водоник-пероксид се употребљава за дезинфекцију рана и огреботина, а користан је за испирање усне дупље. Друго, А12 отежава да S. mutans формира биофилмове - заједнице микроорганизама које се држе на површини. Биофилм настаје у устима у виду плака када зуби нису опрани. Коначно и најважније ‒ А12 смањује киселину у устима, јер ствара и амонијак који неутралише киселине.

Студије су у развоју, па још увек не треба очекивати да ће зубари пацијентима давати овакав пробиотик. Ипак, истраживачи верују да ће пробиотици за здравље зуба на крају постати уобичајена ствар.

Док све ово не постане стварност, не треба заборавити да не постоји замена за свакодневно прање зуба и одржавање оралне хигијене.