Зашто се медији фокусирају на младу публику

Занимљиво је посматрати како млади користе медије и на који начин су у њима представљени, јер нам тај однос указује у којој мери медији обликују наш свет.
Професор Енди Радок тврди да свако друштво посебно брине о томе како медији утичу на млађу публику:

„Медији у младим људима виде главне кориснике медијских садржаја, одатле и долази стална забринутост друштва због негативног утицаја медија на младе - било да говоримо о гангстерским филмовима из 30-их, стриповима из 50-их, било о реп музици, и ријалити програмима који су данас актуелни. Верујем да млади људи заиста постају политички симболи који указују на промене кроз које читава друштва пролазе. Они су на неки начин симболи и политичких и историјских промена. Мислим да је то разлог зашто бринући се због утицаја медија на младе, ми у ствари бринемо због неких других дешавања у друштву".

Професор Радок наглашава да је важно да схватимо да медији заиста креирају нашу реалност, тј. политичку стварност, што посебно утиче на младе, који због одређеног стила облачења и начина на који се он представља у медијима често постају жртве дискриминације или изазивају неповерење других људи (то је пример како једна медијска прича постаје стварност).

Млади се у одређеној мери и плаше медија: „Ако размишљамо о видео играма и насиљу, посебно о пиштољима и сличним стварима, схватићемо да медији стварају страх код младих - у смислу тога шта би могло да им се догоди. Постоји и друга врста страха која је мање очигледна и представља неку врсту анксиозности која се буди код младих. Та врста страха односи се на преиспитивање тога ко су они заиста, шта доноси будућност, како њихова тела треба да изгледају, шта могу да очекују, како да путем социјалних медија представе себе попут славне личности и створе одређену врсту популарности."

Радок истиче да медији утичу на младе, али и на све нас, ограничавајући нашу машту, перцепцију и начин изражавања: „Суштина медијског садржаја своди се на пласирање препознатљивих прича језиком који треба да буде разумљив широкој публици, услед чега се и креативност у стварању тих садржаја заправо своди на опонашање језика којим медији говоре. Није тешко испричати другачије приче, али је тешко пронаћи публику која ће их слушати, и у томе се највише огледа утицај медија. Мислим да треба да седнете и запитате се: ʼкоје су то приче које ми се свакодневно пласирају, одакле оне потичу, зашто се представљају баш на такав начин и да ли би се могле другачије написати.ʼ Ако заиста направите критички осврт на приче које вам се углавном причају, открићете да постоји нешто што није речено и крије се у позадини. Тада ћете почети да постављате занимљива питања о томе шта нисте чули и зашто", објашњава аустралијски стручњак.

Истакавши да млади најбрже проникну у поруке медијских садржаја јер их најбоље разумеју, Радок је закључио да младима не треба да предајемо о медијској писмености, већ да од њих учимо.