Да ли вежбање током трудноће оставља трајне последице?

Студија спроведена на мишевима показала је да физички активне мајке рађају јединке које су вољније да вежбају. Претпоставља се да исто важи и за људе - истраживање наговештава да наша склоност ка вежбању почиње да се развија пре рођења.
„Појединачне огледне студије показале су да физички активне труднице рађају децу истих афинитета", изјавио је др Роберт Вотерланд, коаутор студије и сарадник педијатрије и генетике УСДА Истраживачког центра за дечију исхрану на Бејлор медицинском колеџу у Хјустону. Ипак, неопходно је још истраживати.

„Контролисане насумичне студије са људима - сличне оној коју смо спровели на мишевима - биће неопходне како бисмо потврдили да се ови резултати односе и на људе", напоменуо је Вотерланд за „Хафингтон пост" и додао - „уколико физичка активност током трудноће, чак и када је то само свакодневна шетња, заиста беби усађује доживотну склоност ка активном начину живота, постоји веома директан и јефтин начин да се унапреди здравље становништва".

У студији објављеној у „FASEB" часопису, шест женки мишева добило је приступ точку за трчање током трудноће, док других шест није. Истраживачи су пратили: трчање, телесну тежину, телесну грађу, унос хране, утрошак енергије и целокупну физичку активност.
Истраживачи су анализирали понашање младунаца све до одрастања. Млади мишеви чије су мајке вежбале током трудноће показали су се као активнији - трчали су више на точковима и чешће се кретали по кавезима.

„Оно што ме је највише зачудило био је опсег резултата које смо добили. Када су одрасли, потомци активних мајки били су око педест одсто активнији од генетички идентичних мишева чије мајке нису користиле точак за трчање пре и током трудноће", навео је Вотерланд.
Истраживачи су закључили да навике за време трудноће могу трајно утицати на физичку активност детета.

Међутим, ови налази супротни су резултатима студије коју је 2015. године водио др Скот Кели, асистент зоологије Охајо Веслијан универзитета. Истраживање које су спровели на другој врсти мишева показало је да вежбање током трудноће нема никаквог утицаја на активност младунаца.
„Понекад се контрадикторни резултати схватају негативно, али мислим да у овом случају представљају сјајну прилику за покретање даљег истраживања", изјавио је Кели и додао - „свакако је реч о теми која је занимљива за проучавање. Знамо да је склоност ка физичкој активности наследна, али оно што је ова студија посматрала јесте шта се деси када само једној групи обезбедите услове за вежбање."

Вотерландов истраживачки тим настојаће да испита зашто постоји веза између вежбања у трудноћи и дететовог интересовања за физичке активности. Могуће је да дрмусање које узрокује физичка активност мајке утиче на развој мозга фетуса, те доводи до оптималног развоја дела мозга који је повезан са физичким кретањем и понашањем.

Док научници настоје да разреше тајновите ефекте вежбања у трудноћи, Амерички колеџ акушерства и гинекологије, заједно с многим другим експертима, недвосмислено саветује женама с некомпликованим трудноћама да упражњавају свакодневно умерено вежбање пре, у току и након трудноће - ради своје и дететове добробити.

„Мислим да наши резултати пружају позитивну поруку. Ако будуће мајке знају да вежбање није само добро за њих, већ користи и њиховим бебама, мислим да ће бити мотивисаније да се покрену" - закључио је Вотерланд.