Нове технологије и образовање које смо познавали

Чак и летимичан поглед на богат и разноврстан садржај Британског сајма образовне технологије (BETТ, The British Educational Training and Technology Show), где се окупило близу осамсто педесет произвођача из целог света, намеће закључак да су технологије прeузеле образовну функцију и замениле наставнике у школама.

Међутим, ако мало пажљивије ослушнете излагања више од петсто четрдесет предавача на пратећим програмима сајма, схватићете да то и није баш тако.

О реалном стању ствари сведочи Каролина Рајт, генерални директор Британског удружења снабдевача образовне технологије (BISA), асоцијације триста педесет водећих компанија из Велике Британије: „Ми смо имали срећу да од 2000. године до периода штедње 2008. године, уложимо значајна средства у технологије које се користе у учионицама. На пример, у типичној средњој школи годишње се потроши и до 65 000 фунти, док се у просечне основне школе уложи око 15 000 фунти. Међутим, упркос инвестирању у нову опрему, главна дилема и даље гласи: како обучити наставнике да ту опрему на прави начин користе. Јер, ако наставници нису компетентни, онда никакава опрема неће помоћи ученицима. Имали смо прилику да видимо да је скупа опрема купљена, али да чами закључана у орманима јер наставници нису знали како да је користе."

Наставник је незаменљив - али дигитално компетентан!

Закључак до кога су дошли британски снабдевачи, али и сви учесници тридесет другог BETT сајма у Лондону недвосмислен је: наставник је незаменљив али, дигитално компетентан наставник, који ће технологије употребити као средство за постизање најбољих образовних циљева.

То је уједно и одговор на резултате најновијег извештаја OECD (The Organisation for Economic Co-operation and Development) из септембра 2015. године, који је показао да упркос великим улагањима у образовну технологију није постигнут очекивани ефекат у подизању нивоа знања ученика.

Због тога је улога наставника стављена у први план. Осим континуиране едуакције наставника о употреби постојећих софтвера, многе компаније ушле су у учионице и заједно са наставницима креирале софтвере који су иновирали наставу. То је случај и са компанијом „Гугл" (Google) која је послала свој тим у школу и заједно са наставницима креирала програм „Експедиција", који омогућава да помоћу картонских 3Д наочара и мобилног телефона сви ученици „отпутују" на аутентично место о коме је у лекцији реч: под воду ако је у питању лекција о белим ајкулама, до Кинеског зида или пирамида у Египту.

Интерактивност, непосредно учешће ученика у образовном процесу, учење „корак по корак" кроз непосредно искуство педагошки су принципи примењени у многим образовним комплетима (сетовима) који се могу сврстати у категорију „уради сам".

На пример, компанија „Лего" (LEGO Education) лансирала је образовне комплете за децу и младе различитих узраста који садрже елементе за састављање различитих конструкција (робота, машина и сл.), чији се покрети и задаци програмирају.

Британци не губе време. Деца од четири до пет година већ у вртићу, помоћу пчеле-робота уче основе програмирања, ненаметљиво, кроз игру. Процене су да ће у најскоријој будућности чак 85% послова захтевати одређен ниво знања о употреби информационо-комуникационих технологија.

Вештину писања замениће киборзи који реагују на глас?

Гледајући у будућност, намеће се питање: хоће ли нове технологије довести до губитка неких знања и вештина или чак изменити карактеристике људске врсте?

Ево шта је на то питање одговорио директор Центра за роботику Универзитета у Шефилду, проф. Тони Прескот, неуропсихолог који се бави истраживањем мозга људи и животиња како би конструисао роботе: „Наши преци имали су знатно дуже и веће зубе како би могли да сажваћу храну. Имали су и већу вилицу. Онда су измислили алатке за уситњавање хране, тако да су им се вилице смањиле, али им је мозак постао већи. Током људске историје много тога је створено. Технологије су измениле наш начин живота. Ипак, све промене захтевају време. Мислим да ће се наше људске вештине мењати, а нашу вештину писања заменити киборзи који реагују на глас. Наш свет ће бити другачији у наредних сто година, али ће бити занимљиво и забавно живети у таквом свету."

Уколико вас ова тема више занима можете погледати ТВ репортажу са тридесет другог BETT сајма, коју је екипа Образовно-научног програма РТС-а снимила крајем јануара 2016. године у Лондону, у сарадњи са организацијом British Council.