Рана математика

Математика је широки комплекс идеја, а њена историја нас упознаје са низом најплеменитијих замисли многих поколења.

Најстарији математички текстови потичу из древне Индије („Rigveda-Sulba Sutras", око 1500. година пре нове ере), старог Египта (1300-1200. пре н. е.) и Месопотамије („Плимптон", 1800. год. пре н. е.). Сви ови радови бавили су се Питагорином теоремом, која се сматра најстаријим математичким догађајем после основне аритметике и геометрије. Значајан допринос дала је кинеска династија Хан („Девет поглавља о математици").

Стара Грчка и хеленистичка култура Египта, Месопотамије и града Сиракузе унапредиле су математичко знање. Хинду математичари и исламски математичари касније такође доприносе развоју ове науке. Често су се смењивала раздобља напретка и стагнације. Почетком ренесансе у Италији (16. век) нова математичка открића била су удружена са научним достигнућима и убрзано су се развијала до данашњих дана.

Много пре првих писаних извора постојали су цртежи који су приказивали одређено математичко знање и мерење времена базирано на посматрању звезда. Тако су палеонтолози открили стене у Јужној Африци са геометријским фигурама, које датирају 70.000 година пре нове ере. Значајни споменици из петог миленијума пре нове ере (подручја Египта, Шкотске и Енглеске) приказивали су геометријске облике кругова, елипси и др. Године 3100. пре н. е. Египћани су увели децимални систем. Стара индијска цивилизација (Харапа цивилизација), развила је систем јединствених мерних јединица које су користиле децимални систем. Имали су тачан децимални лењир са малим и прецизним поделама, затим инструмент од шкољки који је служио као компас за мерење углова, инструмент за мерење позиције звезда за потребе морепловства, као и напредну технику грађења улица које су биле под правим углом.

Индијски списи нису у потпуности дешифровани тако да има мало писаних података о Харапа математици. Археолози сматрају да су припадници ове цивилизације поседовали знање о дужини обима круга према његовом пречнику, тј. о вредности броја π -„пи". Од хеленистичког периода грчки језик заменио је писане документе египатских научника и од тада египатски, грчки и вавилонски математичари доприносе развоју хеленистичке математике. Математички развој у Египту наставља се калифатом као делом исламске математике, па арапски језик постаје писани језик којим су се користили египатски научници.

Вавилонска математика односи се на математику народа Месопотамије (данашњи Ирак), од раних Сумера до почетка хеленистичког периода. Вавилонска математика спаја се касније са грчком и египатском математиком. За разлику од египатске, за коју има мало писаних трагова, наша сазнања о вавилонској математици много су богатија. Нађено је више од четиристо глинених таблица (већина потиче 1800-1600. пре н. е.), које покривају области дељења, аритметике, квадратних и кубних једначина и израчунавање Питагорине троструке везе. Садржале су таблице множења, тригонометрију и методе решавања линеарних и квадратних једначина.
Вавилонска математика користила је хексагезимални нумерички систем - одатле потиче данашње коришћење шездесет секунди у минути, шездесет минута у сату и триста шездесет (шездесет пута шездесет) степени у кругу.

 

број коментара 0 Пошаљи коментар