Kраљица Јeлена Анжујска

Изложбом која је отворена у Галерији САНУ под називом „Јелена, велика краљица", обележено је седам векова од њене смрти. Поставку је приредио Народни музеј у Kраљеву, уз подршку манастира Градац, у сарадњи са Заводом за заштиту споменика Републике Србије и осталим институцијама културе у Србији и региону.

Познато је да је ова знаменита владарка, ктиторка, добротворка и монахиња оставила трајан печат на историјским, уметничким и културним приликама средњовековне Србије.
За потребе изложбе обрађена је и дигитализована фотодокументарна и научна грађа из прве половине двадесетог века, а до саме поставке прикупљен је и додат и нов материјал. Идеја је била да се прикаже живот једне краљице и мајке потоњих српских краљева.

Први сегмент изложбе односи се на Јеленино порекло, долазак у Србију, политичке и друштвене прилике у земљи и период владавине уз краља Стефана Уроша I. Други део бави се њеном владавином после смрти краља, када самостално управља територијом од Требиња до Скадра, и започиње ктиторску активност. Јелена је прва жена-ктитор у средњовековној Србији, а манастир Градац познат је као њен највећи ктиторски подухват.

Јелена се замонашила у цркви Св. Николе у Скадру, а након њене смрти 1314. године, мошти су пренете у манастир Градац. На ктиторској композицији приказани су и краљ и краљица како држе цркву, што је код многих истраживача изазвало сумње о ктиторству. Архиепископ Данило II помиње да је краљица Јелена сама подигла цркву. Према најновијим закључцима, манастир Градац изграђен је после 1276. године, када је власт преузео краљ Драгутин. Због неприлика у земљи краљица је почела да зида Градац као гробну цркву за себе, краља Стефана Уроша I и архиепископа Јоаникија. Иако су њих двојица касније сахрањени у манастиру Сопоћани, сачувани остаци фрескосликарства и гробнице сведоче о Јелениној намери.

Након Урошеве смрти отпочело је раздобље самосталне Јеленине владавине - од сина Драгутина добила је на управу приморске земље од Требиња на северу до Скадра на југу, област око Плавског језера и делове Горњег Ибра са Брњацима. Њени двори налазили су се у Брњацима и Требињу.Аутори изложбе су Татјана Михаиловић и Сузана Новчић, кустоси Народног музеја Kраљево.

У „Житију краљице Јелене" које се налази у књизи архиепископа Данила II, детаљно је описана њена смрт. У житију се говори о тужбалици краља Милутина над телом своје мајке; описује се начин Јеленине владавине и помиње школа за сиромашне девојке, која је основана под њеним патронатом. Манастир Градац представља трећи сегмент изложбе – приказани су архитектонски планови, схеме живописа и остаци керамичког материјала.

Изложба је изазвала велико интересовање у Kраљеву и на гостовањима у региону – Kотору, Требињу, Рашкој, Паризу, Лиону, Горњем Милановцу, Новом Саду и Kрагујевцу, а у Галерији САНУ поставка ће трајати до десетог маја. Стручна вођења биће организована 17. и 26. априла, у два термина (у 12 и 17 сати).