Шарене лажи импресионизма – када уметност наслути науку

„Сви знамо да уметност није истина. Уметност је лаж која нас наводи да откријемо истину“ – Пабло Пикасо је изустио једну од најстаријих истина уметности – уметност је лаж. Када је реч о сликарству, јасно је да се утисак истинитости постиже опонашањем стварности, а показало се да мозак позитивно реагује на уочавање сличности, односно препознавање. Необично је то што се анализом појединих слика открило да, заправо, оне немају никаквих објективних сличности са стварношћу. Изгледа да је Пикасо и из научне перспективе био управу – наш мозак од лажи ствара истину.

Утицај уметности на рад нашег мозга довео је чак до рађања нове научне области – неуроестетике. Премда још увек постоји спор поводом научне заснованости ове области, њен зачетник, професор Семир Зеки, истиче да је циљ његових проучавања показати да је за нас стварно оно што наш мозак жели да прими као стварно, а не објективна стварност.

У случају визуелних уметности, поставља се питање да ли можемо одвојено посматрати оно што око види од онога што мозак разуме.

Импресионисти су настојали да прикажу свет онаквим каквог га видимо, а не како га мислимо. Развој у технологијама сликарства омогућио је овим уметницима да сликају en plein air – напољу, посматрајући призор који сликају све до последњег потеза четкице.

Наиме, тек у другој половини 19. века почеле су да се производе боје у тубама, чиме је захтевни процес мешања боја битно олакшан. Пракса сликања у природи допринела је револуционарном експериментисању с бојама и светлом – у поређењу са дотадашњим сликарством, импресионизам је био попут експлозије боја и светлости која разноси све јасне контуре и реалистичне облике и на платну оставља гунгулу шарених цртица и мрљица.

Неуролози су утврдили да људски мозак реагује на сличност слике са стварношћу које познаје, а за стварање тих веза у мозгу неки од најчешћих окидача су јасне линије, људски лик, боје и светлост.

Импресионисти замагљују јасне линије и ликове, чиме реакција повезивања изостаје. Међутим, како истиче професор Патрик Кавана, показало се да је наша емотивна реакција интензивнија што је приказ људског лика нејаснији.

Експеримент Ника Тинбергена показао је да и животиње интензивније реагују на помало изобличене копије стварности, него на оне које су потпуно реалистичне. Утврдио је да птићи галеба мајку препознају по жутом кљуну с црвеном тачком на врху и њихова реакција када је виде је тражење хране.

Када се пред њима појави модел оваквог кљуна, одреаговаће као да им је то мајка. Тинберген је затим птићима показао обичан жути штап с црвеном тачком на врху – на шта су они с још већим узбуђењем затражили храну. Слична реакција се дешава у нашем мозгу када у уметности препознамо преувеличану слику стварности.

Иновација у коришћењу боја код импресиониста огледа се првенствено у замењивању црне белом, чиме им је омогућено много више простора за играње са светлошћу и сенком.

За разлику од дотадашњих приказа сенки за које су коришћене сива и црна, импресионисти увиђају да у свакој сенци заправо има прегршт различитих боја. Шаренило сенки веома јасно можемо уочити када сенке падају преко светлијих површина, попут снега.

Међутим, не само сенке, већ осветљене површине на сликама импресиониста, лако нас могу обманути по питању боје. Ако површину Монеовог језерцета доживљавамо као плаву, дубљом анализом ћемо утврдити да у тој плавој има читава палета других боја.

Ту се отвара најзанимљивији аспект импресионизма – кроз њега су уметници интуитивно дошли до постављања научне хипотезе која се испоставила као тачна. Наше око заиста види свет као мрљице различитих боја, те мрљице се осликавају на око, а тек када дођу до мозга, ми их повезујемо са појмовима који им дају значење.

Импресионистичка слика нам заправо показује како наше око обрађује сваки призор који види, зато су та дела често доживљавана као недовршена.

„Револуција бојених мрља", како се импресионизам често назива, настала је како би се борила за гледање на слику, а не кроз њу. Импресионизам је уметност ока, а не мозга, а док за мозак она може изгледати као лаж, у оку се осликава као вечита истина.

Број коментара 0

Пошаљи коментар

Упутство

Коментари који садрже вређање, непристојан говор, непроверене оптужбе, расну и националну мржњу као и нетолеранцију било какве врсте неће бити објављени. Говор мржње је забрањен на овом порталу. Коментари се морају односити на тему чланка. Предност ће имати коментари граматички и правописно исправно написани. Коментаре писане великим словима нећемо објављивати. Задржавамо право избора и краћења коментара који ће бити објављени. Коментаре који се односе на уређивачку политику можете послати на адресу webdesk@rts.rs. Поља обележена звездицом обавезно попуните.

четвртак, 28. март 2024.
14° C

Коментари

Istina
Зашто морамо да славимо Осми март
Re: Ministarka zdravlja????
Акушерско насиље – чије је ћутање неопростиво
Мајка
Акушерско насиље – чије је ћутање неопростиво
Rad s ljudima
Акушерско насиље – чије је ћутање неопростиво
'Ako smo pali, bili smo padu skloni.'
Акушерско насиље – чије је ћутање неопростиво