Демократија у школи – како данас функционише

У овој епизоди тумаче се три филма у којима су јунаци три несвакидашња наставника – филмови се баве проблемима педагогије данас – француски Иза зидова, канадски Господин Лазар и амерички филм Писци слободе.

Иза зидова приказује драму у једном разреду средње школе са пуно емигрантске деце. Главни јунак, професор Марин је врло отворен за комуникацију са ђацима. Подстиче их да разговарају о правопису чак и кад му упуте ружну реч.

Дечак Сулејман, један од ђака у одељењу, емигрантско је дете, доста несигуран у школи. Професор га подстиче похвалама да учествује у настави и развија добар однос са њим. Сулејман, пак, постаје тема расправе на школском наставничком већу због изостанака и недоличног понашања.

Девојчице из овог одељења које присуствују наставничком већу погрешно преносе садржај расправе Сулејману, изостављајући контекст за речи које је изговорио професор о њему. То накнадно изазива сукоб са професором, а убрзо после тога дечак Сулејман бива искључен из школе због лошег владања.

Сцена на наставничком већу постаје преломна сцена у филму и о њој као о тесту за демократију у школи разговарамо у емисији Ја, ми и други. Саговорница у емисији проф. др Јасмина Ахметагић, коментаришући учешће ђака на наставничком већу, каже да је то веома сложено питање – да ли ђаци треба да буду присутни на већима?

Наша саговорница, ипак, оцењује да демократија подразумева један ниво зрелости – разликовање битног од небитног, те закључује да у филму девојчице које су биле на наставничком већу нису то имале.

Професор Дијана Плут, психолог и друга саговорница у овој емисији, запажа да је занимљиво да видимо у овом филму колико много више имају проблема француски наставници него наши професори, а да смо ми склони да видимо само једну страну француског образовања. „Завидимо им на платама и условима. Али, заправо, из овога се види колико је њима теже“, каже професорка Плут.

Филм Иза зидова је 2009. године када је добио награду на Канском фестивалу покренуо велику расправу у француском друштву. Аутор филма, Лорен Канте, изјавио је да су посебно уплашени филмом били наставници, иако га многи нису ни видели, а нису волели ни књигу Франсоа Бегодоа по којој је филм снимљен.

Филм је посебно провокативан због краја у коме једна од девојчица из одељења каже професору да мисли да ништа није научила током те школске године, те да на тај начин филм упућује на педагошки крах школа.

Канте је на оваква питања одговарао да није реч само о краху. „Он показује да су ова деца спремна да мисле, да схватају ствари, чак и када им није лично пријатно. Они су изузетно паметни када расправљају са својим учитељем. Школа треба да ствара критичко мишљење како одрасти и постати грађанин. Неки учитељи се труде да то ураде, други мисле да је то опасно“, изјавио је Канте.

Кадрове из овог филма, тумачења и кадрове из друга два можете да погледате емисији Ја, ми и други – Демократија у школи која се налази на Јутјубу.