Зебра рибица као „модел систем“ у генетичким истраживањима

Глодари су и даље најбољи модел систем за проучавање комплексних поремећаја нервног система и болести дисајних органа. Међутим, истраживачи од средине осамдесетих година радо користе и зебра рибице (Denio rerio).

Њихова грађа је посебно погодна за експериментално посматрање развоја тумора и истраживање нових лекова. Стручњаци београдског Института за молекуларну генетику и генетско инжењерство користе зебрице за проучавање кардиоваскуларног система и тестирање генотоксичности.

„Геном зебра рибице има, пре свега, висок степен хомологије са хуманим геномом, па се процеси које истражујемо на њима могу лако транслирати на човека. Осим тога, зебрица је мали организам и можемо лако да направимо услове који личе на њено природно станиште. То је важно и са становишта добробити лабораторијских животиња“, рекла нам је Јована Јаснић-Савовић, истраживач у Лабораторији за молекуларну биологију београдског Института за молекуларну генетику и генетичко инжењерство.

Сам начин развића зебра рибице даје јој предност као „модел систему“ - има спољашње оплођење, ембрионе који су провидни и органе чији се развој опажа од самог оплођења јајне ћелије. Могуће је пратити и промене које настају експерименталним дејством одређених хемикалија и лекова.

Јована Јаснић-Савовић наводи да су већ успостављени модели зебра рибице који одговарају хуманим неуродегенератвним и кардиоваскуларним болестима. Помоћу њих се може пратити формирање крвних судова, али и појединих канцера.

„Веома је занимљиво то што зебра рибица има велику способност регенерације и истраживања како им то успева веома су популарна у свету. Надамо се да ће се на крају идентификовати гени који су задужени за ту њихову способност и да ћемо моћи та знања да применимо у хуманој медицини“, истакла је Јаснић-Савовић.

Посебно је значајно што се генима зебра рибице лако манипулише. Коришћењем технологије „молекуларних маказа“ (CRISPR-Cas 9), лако се могу „исећи“ поједини гени. Шупљине које настану у ДНК могу се попунити геном чију функцију желимо да испитамо. Можемо пратити и како се недостатак исеченог гена одражава на организам.

Истраживачи Института за молеркуларну генетику и генетско инжењерство имају знање које је потребно за рад са овом технологијом, а опрема се очекује, надамо се, у блиској будућности.