Детаљнија слика вируса зика

Вирусна инфекција зика је обољење које преносе комарци заражени вирусом зика (ZIКV). Обољење је праћено благом фебрилношћу (повишеном телесном температуром) и стањем са појавом макуло-папулозне оспе (ситнотачкасти осип по кожи). Комарци рода Aedes сматрају се главним преносиоцима.

Колико дуго нам је познат вирус зика?

Вирусно обољење зика, изазвано је вирусом из рода Flavivirus, фамилије Flaviviridae, групе Spondweni.

Вирус је први пут изолован 1947. године код мајмуна у шуми Зика у Уганди, после тога код комараца (Aedes africanus) у истој шуми 1948. године и на крају код људи 1952. године. Постоје две врсте ZIKV: афричка врста и азијска врста која се недавно појавила на Пацифику и америчком континенту.

Пре 2007. године, циркулација вируса и појава неколико епидемија регистроване су у тропској Африци и у појединим областима југоисточне Азије. Од 2007. године, неколико острва у региону Пацифика суочило се са појавом епидемија. Током 2015. године, епидемије инфекције ZIKV пријављене су први пут у Јужној Америци.

Током епидемије у Француској Полинезији 2014. године пријављен је знатан пораст броја пацијената са синдромом Џулијана Бареа (аутоимуна болест која изазива парализу и која почиње слабошћу у ногама, а шири се на горње удове и лице и резултира потпуним губитком сваког рефлекса и потпуном парализом целог тела).

Слична појава, уз неуобичајен пораст броја случајева конгениталне микроцефалије (неуролошке болести која узрокује прерано срастање лобање због чега се мозак недовољно развије, што за разултат може дати менталну ограниченост), уочена је у неким регионима у североисточном Бразилу у току 2015. године. Узрочна повезаност још се испитује.

Клиничка слика и последице

Период инкубације траје од три до 12 дана након убода од стране зараженог комарца. Већина инфекција пролази без симптома (60-80 одсто).

Симптоми болести су обично благи и болест се често карактерише као краткотрајно фебрилно стање у трајању од четири до седам дана без озбиљнијих компликација. Ниво хоспитализација је низак, а појава фаталних случајева није карактеристична.

Симптоми – како да препознамо инфекцију?

Основни симптоми су макуларни или папуларни осип (ситне, тачкасте промене по кожи), грозница, болови у зглобовима, непурулентни конјунктивитис (промене на очима које укључују појаву свраба и црвенила), конјунктивална хиперемија (црвенило ока), болови у мишићима и главобоља. Макуло-папулозна оспа често почиње на лицу и након тога се шири на цело тело. Не тако често присутни су и ретро-орбитални бол (болови иза ока) и гастроинтестинални симптоми – проблеми у систему органа за варење.

Преношење вируса

Вирус зика преносе комарци. Експериментална истраживања су показала да је комарац рода (Aedes egypti) главни преносник. Остале Аedes врсте комараца (значајније: Ae. africanus, Ae. albopticus, Ae. polynesis, Ae. unilineatus, Ae. vittatus и Ae. hensilli) сматрају се могућим преносиоцима. Наведене врсте убадају током дана (нарочито ујутру и између касног послеподнева и сумрака). Утврђени су додатни начини преноса инфекције.

Перинатална трансмисија се може догодити највероватније трансплацентарном трансмисијом током порођаја уколико је мајка инфицирана. Пренос сексуалним контактом је такође пријављен. Постоји потенцијални ризик од трансмисије трансфузијом крви.

Како се спроводи дијагноза?

Могуће је директно открити присуство вируса током првих три до пет дана после појаве првих симптома. ZIKV RNK може бити детектована у урину до 10 дана након појаве првих симптома. Од петог дана након појаве симптома грознице, серолошким испитивањима могу се открити ZIK специфична антитела (испитивања узорака крви).

Вакцина?

У медицинској пракси не постоје вакцина или лекови за превенцију инфекције. Треба узети у обзир могућност удружене инфекције са другим обољењима које преносе комарци као што су денга грозница, чикунгуња и маларија.

Лечење је симптоматско и углавном се заснива на ублажавању бола, снижавању телесне температуре и на примени антихистаминика у случајевима појаве осипа који је праћен сврабом.

Лечење ацетилсалицилном киселином и нестероидним антиинфламаторним лековима се доводи у питање због могућег повећаног ризика од крварења.

У Србији нема комараца преносиоца вируса зика

Главни преносилац вируса зика је тропска врста комарца, Aedes aegypti, који преноси и болест жуту грозницу.

За сада није доказано да вирус зика може пренети азијски тиграсти комарац Aedes albopictus, али сумња се да може, јер је сродна врста са Aedes aegypti, наводе за Интернет портал РТС-а у Заводу за биоциде и медицинску екологију.

Азијски тиграсти комарац је инвазивна врста која се из првобитне постојбине раширила по свету трговином половним гумама и украсним биљкама. У Заводу за биоциде и медицинску екологију наводе да је та врста констатована у земљама у нашем окружењу (Хрватска, Црна Гора, Бугарска) као и у многим европским земљама (Италија, Грчка, Чешка, Турска, Шпанија, Русија, Холандија, Немачка...).