Вавилонски текст који мења историју

Добро је позната чињеница да су Вавилонци били вешти математичари и астрономи, који су чували своје знање на стотинама глинених табли. Ипак, када је астроархеолог Матје Осендривер са Универзитета Хумболт у Берлону превео никада до сада проучавани текст о Јупитеру, открио је нешто заиста запањујуће.

Како би пратили кретање гасног џина на небу, Вавилонци су користили геометријску технику, такозвану процедуру трапеза, која чини камен темељац инфинитезималног рачуна. Све до сада, за овај метод се веровало да је развијен око 1.400 година касније, у Европи.

„Ово показује да је ова древна култура била изузетно напредна. Мислим да нико од нас није могао да очекује да ће овако нешто бити откривено у вавилонском тексту“, каже Осендривер.

Преведени текст припада колекцији хиљада глинених таблица, исписаних клинастим писмом и ископаних у 19. веку у Ираку. Преводећи и проучавајући их протеклих сто година, археолози су научили много о древном Вавилону, између осталог и о њиховом напредном астрономском систему.

Осим гледања и праћења звезда, вавилонски астрономи били су и свештеници који су веровали да су сва дешавања на Земљи - време, цена пшенице, ниво река - повезана са кретањем планета и других небеских тела. Ниједна од небеских сила које су утицале на наш свет одозго није била толико важна као Мардук, заштитник Вавилона, који је био повезан са Јупитером.

Осендривер објашњава у свом истраживању, објављеном у часопису Science, да постоји отприлике 340 вавилонских табли пуних података о положајима планета и њиховим сателита. Још 110 табли је чисто процедуралне природе са инструкцијама које описују аритметичке радње коришћене за израчунавање позиција небеских објеката.

Једна колекција, тачније четири табле о Јупитеру, чини се да садржи процедуре за израчунавање позиције највеће планете у Сунчевом систему по одређеној криви. Ови текстови су фрагментисани и деценијама је њихов астрономски значај прошао непримећен.

Осендривер је, међутим, 2014. године пронашао инструкцијску таблу о коришћењу колекције таблица о Јупитеру. Скупљала је прашину у Британском музеју од 1881. године.

Сада већ декодирани „текст А“ описује процедуру израчунавања Јупитерове елиптичне путање. Према тексту, Вавилонци су пратили Јупитерову брзину током протека времена и одређивали путању изводећи је из временско-брзинске криве.

Све до сада, најраније порекло оваквог концепта датирало је из Европе средином 14. века.