Светлост открива нове детаље Гогеновог креативног процеса

Оливер Косарт, рачунарски научник са Универзитета Нортвестерн и вођа истраживачког тима недавно је на годишњем симпозијуму Америчког удружења за унапређење науке (АААС) представио први извештај о сарадањи тог универзитета и Института за уметност у Чикагу - Студију три-де површине графике Рођење (мајка и дете окружени са још пет фигура), коју је Гоген направио 1902. године.

Нови резултати утврдили су материјале и начин њиховог коришћења, по хронолошком реду, при обликовању графике и тако решили загонетку како је Рођење настало. Гоген је направио отисак од цртежа насталих у слојевима на папиру, трансфером и употребом два различита мастила.

Садашњи налази о графици Рођење преокренули су ранију теорију о томе коју је технику сликар користио. Косартове колеге и конзерватори били су одушевљени првим резултатима толико да је истраживачки тим одлучио да репродукује у лабораторији инстутута оно за шта су веровали да је био Гогенов поступак. Коршћењем ове технике настао је отисак који веома наликује Гогеновом оригиналу.

„Да би измерили три-де површину отисака, користили смо неке веома присупачне технике анализе уметничких дела којима се конзерватори и историчари уметности служе широм света“, каже Косарт, који је развио и посебан рачунарски софтвер за обраду тих података. „Примењујући их на Гогенове радове, дошли смо до занимљивих одговора на питање о поступку штампе његових графика“.

Косарт и колеге проучавали су графику Рођење и 18 других Гогенових монотипија из колекције Института за уметност у Чикагу. Уз помоћ светлости различите таласне дужине, усмерене на отиске, истражили су површину папира и проценили како је Гоген стварао. Фотометријска стерео техника омогућила је истраживачима да математички раздвоје боју од облика површине, што је дало јасан поглед на топографију папира. За проучавање уметничког дела било је потребно да се рад фиксира, као и СЛР камера.

Сијалица је била усмерена на двадесет различитих места, и свака позиција је фотографисана. Дигитални подаци сваког забележеног пиксела слике обрађени су у пограму који је развио Козарт. У суштини, истраживачи су мерили само реакцију површине уметничког дела на промену светлости.

„Техника нам омогућава да ољуштимо боју са отиска и погледамо саму структуру површине. На сликама видимо угао светла (под којим светло пада на површину) и интензитет осветљења сваког пиксела. На основу тих података можемо да израчунамо непознато - структуру површине“, објаснио је Косарт.

Будући да се ликовни израз у графици заснива на експресивности линије и контрастима црног и белог структура површине графике Рођење открила је чврсте доказе о две нове ствари: беле линије у којима нема боје, познате као „слепе инцизије“, налазе се на равним површинама. Ово указује на то да линије нису производ рељефног поступка већ трансфера.

Али, код других дела тешко је разумети његов поступак стварања. Историчари уметности и конзерватори са Института за уметност у Чикагу свакако нису могли да питају сликара о поступку рада, тако да су се пре неких годину дана удружили у потрази за одговорима.

„Без научника са Универзитета Нортвестерн и нове технологије не бисмо могли ово да разрешимо, данас су докази видљиви под микроскопом. Не може се само тврдити да је папир раван треба то и доказати. Нове технике анализе тима истраживача показују да тамо где су линије без боје нема деформације папира. То ме заиста одушевило“, истакао је Косарт.

Студија површине и обилка Гогенових монотипија само је део заједничких пројеката који се реализују у "NU-ACCESS" центру који представља амерички модел за интердисциплинарно научно истраживање уметности. Основан је 2012. године уз подршку Фондације Ендруа В. Мелона и развио је плодоносно партнерство Универзитета Нортвестерн и Института за уметност у Чикагу.

Пројекат „Гоген“ је део мисије центра да се обезбеди научна подршка за истраживање уметничких колекција, као и да се развије нова технологија посматрања уметничких дела коришћењем фотометрије (наука о мерењу светлости) и софтвера који је развио Косарт.

„Гоген је направио на хиљаде отисака, на тај начин је развијао идеје за своје колоритне слике. Проучавајући овај јединствени рад, графику Рођење, долазимо до дубљег разумевања Гогеновог веома експерименталног прављења отисака и начина трансфера, које можемо да применимо на остала његова дела, укључујући и слике“, навео је Марк Волтон, први човек центра, старији научник и сарадник на пројекту „Гоген“.

„Ново знање сада можемо да користимо за стварање конзерваторских техника, за одређивање порекла предмета, можда и његове аутентичности. Додатно, ови подаци нам говоре и о томе како уметници долазе до неке иновације и на који начин је развијају“, закључује Волтон.